7. REWRITING

U narednom zadatku ćete se opet baviti pisanjem na osnovu predloška, ali ćete ovoga puta vi sami predstavljati građu jedni drugima.

Svako od vas će izvući jednog polaznika sa kursa – ukoliko niste izvukli svoju ceduljicu na prošlom času, pošaljite mejl na ffproza@gmail.com i autor će vam biti dodeljen. Priče izvučenog autora će predstavljati vaš predložak u ovom zadatku: vaša priču ćete pisati kao rewriting teksta po izboru vašeg izvučenog autora.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: Rashōmon

25.25.2525.

Prelepo nebo nije za mene. Uskliknimo s ljubavlju, o sveti oci kaluđeri, i poželite mi puno puno zdravlja i gratis živaca uz to. Ponosno dižem slušalicu: „Zašto si se opet tukao zbog mene? Jesam li ti to tražila?“ Može gore zavesa: „A jel misliš da je Bog tražio da se vode krstaški ratovi i da se kolju ljudi? Kažeš mi da život ide dalje, sve prolazi, panta rei bulšit… A nisi sposobna da pojmiš koliko te volim i da jednostavno mora pasti krvi zbog toga.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dajana Mitrov: JESTE

Srpski kraj u kome sam živela, su krasile niske, trošne kuće u šoru. Kapije su bile visoke, drvene, često nakrivljene, sa velikim mesinganim kvakama. Na uličnoj kaldrmi se, u vreme praznika, moglo čuti lupanje kopita i okretanje drvenih točkova prikačenih za fijakere banatskih zemljoposednika. A oni bi se, brkati i ponosni, smešili sa svojih sedišta, držali uzde, dok bi im se beli rukavi lanene košulje spuštali niz ručne zglobove. Na leđima bi im imali štofani crni prsluk od somota, a na glavi crni šešir.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: SVE OKEJ

Stajao sam na cesti na centru Novog Sada. Gledao sam u pravcu za koji sam siguran da se nalazi Vrbas, ili sam barem mislio da sam siguran. Odjednom, baš iz pravca Vrbasa video sam ogromnu plamenu kuglu koja se širi i zaslepljuje me. Znao sam da je to atomska bomba. Obuzela me je neverovatna smirenost i koncentracija, kao kad povučeš nekoliko linija spida nakon što si pio cele noći pa se istrezniš i možeš da popiješ najmanje još toliko.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Биорац: ПРЕД АРХИЕПИСКОПОВОМ ЧЕТОМ

Како су дивне обале Мисисипија у августу! Снег веје и на земљи се претвара у мале црвене жабе крастаче које се кришом кикоћу и разговарају с маслачцима… Гле, већ је стигао аутобус за Келн! Мајсторе, само да купим цигаре на драгстору, стижем!

Лево, па десно… и још једном десно… Ето, таман да свратим до куће и попијем чај. Баба реже сланину и понавља: једна теби, једна Јовану, једна Дамјану, једна теби, једна Јовану, једна Дамјану… Не могу, хвала![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: REKVIJEM ZA TIJANU B.

„Kasime, Kasime, Kasime“!
„A jebo mater, kad ga prije nauči“?
„Lako se pamti, imaš aaa, imaš iii, imaš..“
„Sulejmani je predugo, pa ja. Gdje je igrao posljednji put? Ovo mu oproštajna“?
„Nije taj, ne vrijeđaj?“

A šta i ja znam. Efekti blura i najviše 15 fps-a. Milijarda i nijedna duša manje, ni ne čudi. Ispred, iza, iznad. Otkud ovoliko duša? Zapalio bih, strašno bih zapalio, al trenutno nikako nemam ruku za to, ne bih je sad za dukat našao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anabela Kurdidža: PIJAČNI POSLOVI

Ne idem na pijacu često. Ustvari, nisam išla dugi niz godina, možda poslednji put sa majkom kao dete. Suviše sam lenja za hodanje po pijaci u nedogled, ali danas evo me tu. Ne znam kako se zove pijaca, usput sam, ne znavši ni ovaj put gde ću završiti, nabasala na nju, pa pomislih što da ne svratim. Nisam sigurna ni šta mi treba. Metež, galama i baba koja uporno ponavlja “3 sunđera za sto dinara”, pa za njom čiča “Još malo pa nestalo”-ne znam čega, ulivaju mi nervozu, pa jedva čekam da zbrišem odavde.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: SEE YOU AGAIN

Pogledam u ogladalo, iza sebe vidim tebe. Okrenem se, nema te. Opet, pogledam u ogledalo. Tu si. Ne smijem ništa da kažem, bojim se nestaćeš. Neću da te dotaknem, bojim se nestaćeš. Ne skrećem pogled, bojim se nestaćeš. Ovo ogledalo prije nije bilo kod orahovog drveta. Ovo drvo nikad nije bilo jedino u našoj ulici. Ulica se nikada nije činila ovako uskom. Došao si po oproštaj. Dužna sam i ja od tebe da tražim oproštaj.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]