Zapisničar osećanja: Snevač (Stvarnosna proza + Pesma u prozi)

O čemu ja sve nisam snevao… O njenom osmehu. Njenim plavim uvojcima. Plavim očima koje menjaju boje zavisno od raspoloženja. O njenim nežnim prstima prepletenim sa mojim. O mladežu iznad usne. O usnama boje zrele trešnje. O brazdama na čelu kad se kao dete mršti. O rupicama na obrazu. O njoj. U svakom izadanju. Kad se jutrom probudi snena i čupava, još krmeljiva, a opet najlepša. Kad se dotera za izlazak tako da zaseni sve ostale u klubu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Робот: Шесто чуло (Хорор + ФФУНС)

Спремне смо за прво предавање, одлазимо на факултет. Узимамо кафу са апарата и почиње предавање. Професор Милош Јоцић нам прича о филму “Шесто чуло”. Ја, као неко ко се плаши и зелене бубе, замишљам и причам са колегиницом како би то стварно изгледало. Док он прича, дешавају се чудне временске неприлике, почиње да дува јак ветар, киша, лупање прозоре. Колеге су смирене, а у мени  се развија хорор прича.

Гране са дрвета почињу да ударају у прозор, један прозор се поломио, професор нам говори да се смиримо да ће све бити у реду.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Palčica: Nebo nije granica (Stvarnosna proza / Autofikcija, tok svesti)

Mrak se spustio veoma brzo, tako da mi to nismo ni primetili. Neopaženo, svetiljke na ulici su se upalile obasjavajući crnu noć dok su sitne kapi kiše klizile niz prozore, udarajući u ritmu lagane muzike koja je dopirala iz susedne sobe. Na trenutak opazih kako je magičan prizor zamutio moj pogled i posumnjah da možda snivam ceo taj dogadjaj.

Gde sam ja to? Da li je dan ili je noć? Protrljah rukama oči koje su me pekle od sumornih snova koji su me mučili nekoliko sati proteklih tako brzo ali opet mučno…Ukočeni vrat vratio me je u realnost, zadavajući mi bol koji je bio gotovo nepodnošljiv u tom trenutku.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: Недеља (Стварносна проза + Сценарио)

(Стан Вукашина Васића, Грбавица, 20. септембар)

„Е, брате.“

„Е, кажи.“

„Је л’ си видео ти онај хаос синоћ…Од свих варијанти журки на којима смо могли да завршимо, ова је била прилично занимљива за посматрати. Додуше, видно поље ми је било заклоњено кад је она плавуша са канџама наслонила свој Ајфон на мене, како би направили гомилу фотографија. Мислио сам да ће то моје слепило трајати много краће, али очигледно да се плавуши није допадало како је испала на првих 10 фотографија, па је форсирала.“

„Ма, не говори ми ништа, ја сам већ дошао начет у рукама оног несрећног Гојка који је коначно положио писмени из Анатомије, и одлучио да то прослави на никад пре практикован начин.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zvončica: Borba jednog raka (Stvarnosna proza + Zodijak)

20:45 još uvek sedim za kancelarijskim stolom, ispred mene se nalazi gomila papira koje treba da pregledam, ispečatiram, skeniram i još hiljadu drugih stvari. Toliko sam okupirana poslom tokom celog dana, da nisam obratila pažnju na to da je moje radno vreme odavno završeno i da sam pre 2sata trebala da zaključam porodičnu firmu i da odem na večeru sa najboljim prijateljicama. Telefon će mi eksplodirati od njihovih poziva i poruka, već nedeljama sam prezauzeta i ne pronalazim ni malo slobodnog vremena da se vidim sa njima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kami: Caludni (Eksperimentalna proza + Postmoderna)

Kako je mekano.
O kako je nežno.
Moje jagodice na prstima ne mogu da izdrže da ga ne dodiruju. Osećaj koji se budi u meni je neverovatan.
O kako volim da provodim vreme ovde.
Sve je tako tiho, tako mirno da mogu da čujem otkucaje srca svog.
Brojim.
Pitam se zašto ranije nisam bio ovde?
A kako sam uopšte i dospeo ovde?
Ma nije ni bitno. Lepo mi je.
Uvek sam se pitam zašto nema prozora?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Кишни човек: Роботска страст (Научна фантастика + Еротско, порно)

Неодређена далека будућност, планета Земља. Последња генерација људи је на издаху, а планета Земља нестаје заувек. Потоп који ће скроз избрисати планету десиће се за мање од сат времена, а за то време човек по имену Томас Јорда у својој лабораторији, већ уназад двадесет година, прави две машине робота (мене, Адама Т505 и Алис L505) са  особинама (ми размишљамо, осећамо и крећемо се као људи- чак и изгледамо као они). Програмирени смо да самостално размишљамо и будемо индивидуални, са малом цаком а то је да започнемо и формирамо живот на некој другој планети у Окто сазвежђу.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: Пут (Стварносна проза + Уметничка прича)

Још један мрачан и кишан дан у низу. Киша је устаљеним ритмом падала већ по ко зна који пут тог месеца. А био је тек почетак септембра. Мамуран од синоћњег вискија, Виктор се напокон пробудио. Није му страна ни мучнина, ни упоран бол у глави ни избрисане сцене од прошле вечери, на све то је већ навикао. Некада успешни композитор, а сада 35-годишњак који све више упада у вртлог алкохолизма, лаких жена и психоактивних супстанци.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тамтеса: Дрим (Епска фантазија + Аутофикција)

Полако отварам очи и схватам да се више не налазим у својој соби. Гледам око себе и видим да се налазим надомак шуме. Изгледа ми тако познато, али знам да овде нисам никад била. Лежим на мекој трави, још увек влажној од росе и полако устајем. Са десне стране ми се налази шума, а са леве је ливада пуна неког чудног плавог цвећа. Пришла сам једном цвету и узбрала га. Једноставно сам морала.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]