Kurs kreativnog pisanja proze | Odsek za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu | Mentori: prof. dr Sava Damjanov i MA Miloš Jocić
На „радио Минхену“ неким чудом затрештао је „Свилен конац“, а један је гастарбајтер певајући у свом камиону сетно заплакао.
Једна је жена у селу над шпоретом бдила, бдијући над ручком свог љубавника.
Пред нову годину поштом је шестогодишњак добио играчку, пластичног робота на навијање.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Покрета флуидног попут суматраистичког лептира досипа ракију. Њен отац не осећа тај покрет. Долива. Себи, њему, мени. Не гледа ме. Не мора.
Заривам му се погледом у шаке., јер другде, за сад, не смем. Гледа у мог оца, али га прождире моје присуство. Седим у барици стокхолмских осећања, док лежерно припаљујем цигарету.
Следеђа и следеђа. Размак је десет минута. Прорачунато броји, јер ја бројим. Њени родитељи не примећују олују коју садржи свако њено издисање дима у мом правцу.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Седим у малој соби пуној дима. Тупо зурим у сат прекривен крвљу, на мојој левој руци, једва приметно се види на казаљкама да је поноћ. Тика-така, време брзо пролази, али ништа не предузимам у вези тога. Настављам да палим ко зна коју по реду цигару и да испијам пету чашу вискија, бројао сам сваку, надајући се да ће ме свака наредна срушити, како се не бих сећао шта сам учинио. Узимам поново флашу вискија у руци и сипам, шеста чаша се напунила, испијам до дна и осећам како ми топлота пролази кроз тело.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Posao od kuće je tako dosadan, da ne kažem – treš. To je izraz koji sam pokupio iz poslednje serije koju sam gledao na Netfliks-u. Sa stola me je mrsko gledala gomila dosadnih radova zbog koje sam bio užasno mrzovoljan, sprečen da čitam ili gledam nešto shodnije mojim interesovanjima. Zamišljen, koračao sam novom kancelarijom – prostorijom koju sam ranije koristio kao „zen“ prostor. Zbog novonastale situacije, moj posao se premestio upravo ovde, pa sam morao čitavu da je preuredim.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
30. мај 1917. Јонско море, негде код Крфа
Попут утваре која својим ходом не дотиче земљу, по мору се креће један брод. У времену када на свету мирне луке ни мирног ветра нема, свако путовање чини се као бесповратно, јер над светом црни облаци надвијени као да слуте, некакву буру која прети да прогута готово све. На том броду у соби најниже класе налази се и један песник. Загледан у море као да у мрачној ноћи некакав одговор тражи.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Петак. Мој омиљени дан. Долази викенд, дани када могу да организујем неко путовање, дружење са другарицама, породицом. Да ли ћу све стићи? С обзиром да сам у знаку Стрелац, то питање не би требало ни да се постави. И те како стижем све. Другарице ме зову „менаџер наше мале дружине“.
(Петак) Устајем рано, обављам све што имам у стану. Доручак, кафа, сређивање стана. Тек је 12 сати (слободно запевајте, код мене је увек нека музика), размишљам шта бих још могла да радим, не могу цео дан да седим у стану.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Сунце пржи наша препланула тела.
Мисли нам необуздано лепршају у ваздуху.
Ништа више није битно.
Све док смо заједно овде, у овом Еденском врту.
Сви греси су опроштени, а грешке заборављене.
Не постојимо више као јединке.
Сада смо спојени метафизички изван овог света, изван сваког зла.
Бежимо од звери које би нас растргале.
Јер они нас никада неће разумети.
Никада неће бити попут нас.
Чак и да је ово сан не треба никада да се пробудимо из њега.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Lent et douloureux
Међу прашњаве греде да се, добра мајко, стропоштам!
К’о огањ гораху ми очи; жеђ, рђа гнојна, шчепа ме и полагано испијаше, а као каква лава, суви рез дуж плућа тецијаше ми. Дах је био врео и, ох, има ли Бола(?), или је то само пропаст јаства људскога, обретеније главе и удова укисељених, згрчених и знојавих у постељи која се мучи и кобеља, гужва и равна скичећи кад год се махнити мишић тргне?… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Idem ka ćeliji, izbezumljen, a u isto vreme i srećan i zaljubljen. Kroz glavu mi prolaze slike tvog nagog tela, tebe i mene u strasnom zagrljaju. Ljubio sam te svuda, nisam izostavio ni milimetar, od usana do stopala. Voleo sam to da radim sa tobom i samo sa tobom, obožavao sam te. Ulazio sam u tebe tako nežno i polako, samo da osetim tu vrelinu koja se krila unutar tebe. Hteo sam da ti napravim dete, da znam da ćeš biti moja i samo moja, zauvek.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Промрзли су ми прсти, и руке већ помало испуцале, а џепови од капута бушни. Шанса да ћу бар на кратко угрејати прсте и пронаћи неку изгужвану, заборављену новчаницу, избледела је скоро као тај исти капут. Када неког чекаш, време је неухватљиво више него иначе. Постоји време за срећу…оно које лети. Стићи га не можеш. И време за чекање…које је спорије од оног најспоријег. Мирис печеног кестења испуњава хладан ваздух, и тиме га чини још неопходнијим.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]