На ободу индустријске, рударске, вароши налази се заједничка башта коју обрађују њени житељи, најчешће жене и старци. Баште нису одељене никаквим оградама и жицама, а опет свако зна где почиње и где се завршава његова башта. Орјентир и границе су једноставна клупа за одмор од необрађених даски, сунцокрет или посебно разврстан редослед садница. Лажем.
Путокази и мапа нису потребни баштованима, они су покушај проналажења смисла и логике у овој великој шуми једној девојчици чија висина износи тачно једну трећину просечне стабљике кукуруза кроз чије листове до ње допире само чиста светлост ослобођена жара сунчевих зрака.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]