Лу Барили: МАЛО КУКУРУЗНО СУНЦЕ (Фантастика + Непоуздани приповедач)

На ободу индустријске, рударске, вароши налази се заједничка башта коју обрађују њени житељи, најчешће жене и старци. Баште нису одељене никаквим оградама и жицама, а опет свако зна где почиње и где се завршава његова башта. Орјентир и границе су једноставна клупа за одмор од необрађених даски, сунцокрет или посебно разврстан редослед садница. Лажем.

Путокази и мапа нису потребни баштованима, они су покушај проналажења смисла и логике у овој великој шуми једној девојчици чија висина износи тачно једну трећину просечне стабљике кукуруза кроз чије листове до ње допире само чиста светлост ослобођена жара сунчевих зрака.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kečiga: BEZ UTAPANJA, NEMA UTOPIJE (Stvarnosna proza + Satira)

Idealna zemlja, zajednica sa savršenim društvenim odnosom gde vladaju blagostanje i sreća. Nevernici eto vam ga na, tako kaže vikipedija, pa vi recite da nije istina. Tajkuni, fašisti, domaći izdajnici, strani plaćenici, svi vi kojima je krivo što je Srbija najbolja u Evropi, izvadite glave iz sopstvenih guzica, obrišite govnjive oči i pogledajte sjaj kojim sija naša zemlja. Pre osam godina kada je došao On, Srbija je okrenula novi list, počeo je najprosperitetniji i najsvetliji period Srpske istorie.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Suncokret: NEŠTO O MENI (Stvarnosna proza + Autofikcija)

Neko me vidi kao žutu tačku u sred zelenila, neko vidi mnogo žutih tačaka, neko me miriše pa se iznenadi što nemam neki specijalan miris, a neko žudi za mnom godinu dana, sve dok ne dođe moje godišnje doba. Lutaju od livade do livade, od cvijećare do cvijećare, te neznalice, misleći da sam prisutan lako, a i jeftin. Da vam kažem nešto, mnogo sam vise od žute tačke koja voli Sunce, mnogo više sam od poklona kad zezneš neku stvar sa curom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: КОКОШКА (Стварносна проза + Вишегласје)

Преспавали су у Бристолу. Сусрет никад краћи, бурна ноћ као да је тарајала само један трен. То је било њихово последње заједничко вече. Он ожењен, отац двоје деце, треће је на путу. Његова супруга Даница је, као и он, лекар, микробиолог.

Она се није удавала, имала је пар дугих веза које су јој само потрошиле најлепше године живота и младост. Била је кустос једног београдског музеја.

Он стално путује, иде на конгресе, усавршавања у Енглеској, дежурства.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: KOB MRTVE VODE (Horor + Žensko pismo)

Istočna Srbija 18.vek.

Živorad je bacio kramp, počeo je već prstima deljati komad po komad zemlje k’o noć crne, izvlačeći je iz džinovske rupe u svojoj avliji. Graške znoja svijale su mu se o vrat praveći omču, vetar je šibao nad dubokom rupom čineći njenu vlažnu nutrinu još hladnijom. Jeza, jeza se uvukla kao studen u kosti iscrpljenog čoveka kojem je vračara rekla da se pod njegovom zemljom krije bunar vode lekovite.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Кишни човек: СРЕЋАН (Стварносна проза + Аутофикција/Ток свести)

Киша пада, по путу, по кућама, по мени

Шта је пријатељство?

Размишљам док тупо ходам улицама где сам некад био срећан, успомене само навиру, а ја их потискујем не желећи да се сећам тога

Више ми не значе

Обрисаћу још једну особу из свог живота

Смешим се задовољно- коначно сам одрастао![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: LOADING SUBTITLES (Стварносна проза + Женско писмо + Ток свести)

Због извесне особе која је себе називала Badmaxх интензивно сам почела да гледам шпанске филмове. Десило се сасвим случајно – пролазила сам кроз дневни боравак док је брат учитавао превод филма који је намеравао да гледа. Испод слике се најпре појавио емотикон широко развученог осмеха, а затим упутство које није имало везе са уводном шпицом – Што би рекао велики Хич (не Вил Смит него чика Алфред) – не откривајте својим пријатељима крај филма.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Спец. агент: САНЕЛА (Стварносна проза + Аутофикција)

Као и скоро свако вече, време смо убијали на Штранду. Ја бих понео гитару, мало се цугало са друштвом, пријатна атмосфера уз таласе зеленог Дунава. Пролазило је тако још једно лето у мом момачком животу, не обећавајући никакав спектакл. Али, не лези враже… тамо пред крај лета, дошла је и госпођица Санела… и даље не знам да ли је познанство, ако се то тако може назвати, с њом било проклетство или благослов.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: ŠTA SE TO SNEVA? (Fantastika + Postmoderna + FFUNS + Žensko pismo)

Nalazim se u hodniku praznog fakulteta. Izgleda tako napušteno, mračno i hladno. Nema one buke ispred amfiteatra na koju sam navikla. Čak je i „Filozof“ potpuno prazan. Sada se krećem od amfiteatra ka čitaonici. Nigde žive duše. Vraćam se ka amfiteatru u nadi da ću videti nekog od kolega kako ulazi na faks. Odjednom mi nešto odvlači pažnju. Skrećem pogled kroz stakleni zid „Filozofa“ i vidim svoju poprilično providnu priliku kako sedi za jednim stolom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]