Огњен Филиповић: БОЛОЊА ИЛИ? / ЦРКВА У СЕНЦИ (Две приче)

Болоња или?
 (ФФУНС + Стварносна проза + Научна фантастика + вишегласје + Сатира + Омнибус)

Пролог

Зграда Филозофског факултета у Новом Саду, има баш занимљиву причу свога настајања. Наиме то је на први поглед обична зграда од црвене цигле, али ако се уђе унутра и примети сама унутрашња конструкција, схвати се и замисао каква је желела да се постигне. Наиме постоји прича према којој је некадашњи декан и оснивач факултета Милорад Павић изабрао баш овакву конструкцију за факултет.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: ЋОРАВА ПОСЛА (Стварносна проза + Сатира)

Кренуо  пут Београда, деда Видан да тражи Oчну клинику у Пастеровој.

Пре одласка у болницу, одлучи да прошета престоницом. Упути се ka споменику Кнезу Михаилу. Кад тамо, све раскопано, заграђено. Радници скидају асфалт и стављају коцку. Гледа Видан и говори мајсторима: “Не ваља вам посо* децо, наопако стављате коцку.“

“Иди деда својим путем, матор си и ћорав.“

“Тако је како кажете, али за коцку грешите, сигурно.“

Дрвеће посечено и посађено у саксије.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Palčica: OGLEDALO (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Dok gledaš zamišljeno u sebe nova vrata se otvaraju

Pogledi se šire i svet postaje drugačije mesto

Vidiš jutro, kao da si prvi put progledao

Magija nastaje tu, pred tvojim očima, dok nebo tek počinje da plavi

A ti bi samo spustio glavu u nečije krilo, i tu tiho zaspao

Putovao negde daleko, zaljubljen u taj prizor

Fotografisao sve što tvoje oko vidi savršenim

A to si zapravo ti, i samo jedne oči to znaju

Ovekoveči momenat, kada se ponovo radjaš
Kada shvataš da ćeš sa tom slikom biti vezan čitav vek

Nikoga nisi bolje znao, a manje gledao…[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: ЈУТРО ЋЕ ПРОМЕНИТИ СВЕ (Стварносна проза + Историјска проза + Омнибус)

А кад ми се глас, и очи, и дах, упокоје
Ти ћеш ме, знам, узети на крило своје.
,,Ламент над Београдом“, Милош Црњански

06.04.1941. Београд

У раним јутарњим сатима грађане града Београда пробудио је гласан и продоран звук. Нису могли ни да наслуте какав их хорор чека у стварности наспрам њихових лепих снова које су све до малочас снивали. Звук је постајао све јачи и јачи. Авиони су пробијали звучни зид, зујање све јаче, а затим су уследиле експлозије.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: МИРИC ЦИМЕТА У ГРАНАДИ (Стварносна проза + Аутофикција + Пастиш + Еротика + Зодијак)

Тог дана се нисам се пробудио самовољно, руке су ми биле суве толико да сам их чуо приликом стављања руке испод јастука, а грло ми је било дехидрирало. Обично прогутам још оно мало пљувачке што ми се витално скупља у устима и наставим да сањам. Овог пута сам устао, што сам сматрао успехом за тај дан. Вода, из кригле за пиво, деловала је укусније него икада. Волим кад се не разочарам унутрашношћу добре амбалаже.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: СТРОПОШТАЛО СѦ (Експериментална проза + Женско писмо + Други гласови + Аутофикција/ток свести)

Вечерас свици светле у мешинама прастарих крава, док глођем, зѫбима тупим, километре између Натпоља и бријега пуста, за оцем и након њега – баре су суве и исте, а блато густо, у горици ђе се легу вуци. Но! – бор до бора, а спрам тога:

огањ гори у јеловој гори
ко га пали, лијепа ђевојко?

и фију кроз наврат-нанос чешљано растиње – то постах, добри коријени у галопима трули: бајат и проклет, смео, када је узрех.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: ДИЈАЛЕКТИКА ОНТОГЕНЕЗЕ (Експериментална проза + Вишегласје + Женско писмо)

(свима, само не Роберу Бресону)

По селима – где је рат прождрео све иће и пиће, никад се не ситећи, а мушице су прогризале краве као мољци одело – пролазила је данима, у таласима, огромна и црвена војска. А подно нашег села протезало се језеро, врело и несагледиво. Kажу да је на дно пала црна и обла бомба, али да није експлодирала, већ као да је потонула у неко друго небо.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zvončica: VREME TRAGANJA (Stvarnosna proza + Pesma u prozi)

Zaglavili smo   se negde između dva veka.

Malo smo tu, a malo tamo.

Hrlimo ka nekom idealu, zaboravljajući da nemamo gde,

već smo na putu koji vodi u ovaj svet.

Zavisni od onog papira što se novac zove,

pa mislimo da nam je život ceh.

Gubimo osećanja, vrednosti i ljude.

Pošli smo tamo negde daleko, gde mislimo da nam bolje bude.

 Tako otuđeni jedni za druge.

Kada bi se osvrnuli za koracima svojim,

prošlost bi jaukala,vukla,trgala i lomila za nama nesnađenima,materijalistima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tena Vojvoda: ČAŠA (Stvarnosna proza + Fantastika + Satira + Postmoderna + Nepouzdani pripovedač)

Satan sum et nihil humanum (…)

Profesor O. nije pio vodu. Zato bi, u kafani, uglavnom zahtevao votku. Nije voleo ni votku, ali je ona činila dobro njegovom osetljivom stomaku. M.V. Poslednji Barmen, dimljivog, ali ugodnog mesta З|, upravo nije mogao smisliti tog dežmekastog umišljenka, a ovaj jе svakako sve barmene držao za budale.

Profesor O. je svakodnevno pisao visokostručne naučne radove, u načelu, posve nerazumljive, a sve je počelo nakon diplomiranja na jednom čuvenom fakultetu Univerziteta M.njske pokrajine.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: PISMO ANDRIĆU ILI NAJNEGATIVNIJA KRITIKA (Fan-fikcija + Umetnička priča + Žensko pismo)

Dragi Ivo, naš jedini Nobelovče, 
Počeo si da pišeš u svojoj mladosti koja nije bila baš zavidna, ako pogledamo da si sa dvadeset i jednu godinu bio utamničen, da ne kažem, u prdekani. Ali takav život pogodno je tlo za razvoj umetnika. Tamo si napisao jedno od mojih omiljenih dela, „Ex Ponto“. Ali na stranu to što saosećam sa tvojim tadašnjim stanjem, patnjom, bolom, strahom, samoćom i melanholijom. Na stranu i to što sam se tom delu vraćala više puta.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]