Анастасија: СУДБИНА НЕСХВАЋЕНОГ (Аутомеханичар) (Стварносна проза + Вишегласје + Аутофикција/Ток свести + Уметничка прича)

Враћајући се са Златибора уживале смо у сунчаном пролећном дану и прелепим пејзажима који су нас окруживали. Тек сам положила возачки и до сада се нисам усуђивала на овако дуже вожње. Није било битно ни што моје две другарице и ја не знамо тачно пут, ни то што смо већ једном залутале, било је битно само да смо заједно. Одједном мој ауто се на сред пута угасио. Узалудан је био сваки мој покушај поновног паљења јер мотор једноставно није хтео да се покрене. Како сам по природи паничар одмах сам кренула да тражим број шлеп службе. Објаснивши им у чему је проблем рекли су ми да ће се створити ту за највише пола сата. Љубазан старији човек из шлеп службе одвео нас је до прве аутомеханичарске радионице. При самом доласку у радионицу сачекао нас је глас изнервираног мајстора који је упорно викао шегрту: ,,Оне рачне гедоре ми додај, ништа ме бре не слушаш!“. Из радионице се орио неки хит Шабана Шаулића, али оно што ми је било чудно при самом уласку јесу слике. Очекивала сам да ћу угледати постере обнажених девојака, али угледала сам права уметничка дела. Мајстор је и сам видео мој задивљени поглед према сликама: ,, То су слике мог сина. Он много воли да слика… Мислим волео је све док се није десила она несрећа“. Видевши мој забринути поглед само је окренуо причу на другу страну: ,,Него дужан сам да Вам објасним шта се десило са Вашим аутом. Изгорео је дифтунг главе на мотору. Прво морамо да испуштамо течност за хлађење. Након што скинемо главу мотора вршимо чишћење шабером, а затим постављамо нову бритву…Извините вероватно да ме ништа не разумете. Цео процес ће трајати сигурно 5 сати, а Ви уђите у кућу са другарицама, моја жена ће вас радо послужити колачима и кафом“. При уласку у кућу дочекала нас је ведра женица која се представила као Марица и која је одјурила само сину лек да однесе. Кућа је одисала неком топлином, а на зидовима сам приметила упечатљиве слике које су ме одушевиле. Почела сам да коментаришем са другарицама слике када смо иза себе чуле Маричин глас: ,,И вама се свиђају?“, а након нашег потврдног климања главом упутила нас је ка трпезарији ,,Сви су одушевљени Јовановим сликама“. Након што нас је послужила започела је причу: ,,Знате Јован је права уметничка душа. Одувек је волео да нешто црта, а касније је почео да слика на платну. Хтео је да упише сликарство, али мој муж се никада није слагао са тим. Знате он је желео да Јован настави породични занат јер и Љубинков отац је био такође аутомеханичар. Међутим, Јована никада није занимало да постане аутомеханичар нити да настави породичну традицију. Између њих двојице избијале су свађе, а ја као мајка сам увек стајала на страну сина, поготово јер сам увиђала колико је само био талентован. Тако је једне вечери након свађе Јован излетео из куће и запутио се негде аутом. Те вечери падала је киша, пут је био клизав и ауто је једноставно скренуо у канал. Био је 3 месеца у коми…Доктори су нам рекли да је остао парализован. Сада само лежи непомично горе у соби…“, доброј жени су кренуле сузе. Загрлила сам је а јадна жена почела је да плаче. Тада је мајстор Љубинко добацио са врата да је мој ауто спреман за даљи пут. На растанку док смо се захваљивале Марици из радионице су се поново чула мајсторова довикивања шегрту: ,,Па ти не знаш разлику између комбинованог и окастог кључа!“. Тишина је владала добрим делом пута, а све три смо знале њено значење.

Published by

2 thoughts on “Анастасија: СУДБИНА НЕСХВАЋЕНОГ (Аутомеханичар) (Стварносна проза + Вишегласје + Аутофикција/Ток свести + Уметничка прича)

  1. Još jedna priča koja me je rasplakala! (Ili je pms, ili su autori napredovali 😁). Odlično savladan zadatak i automehaničarska terminologija koja je vešto uklopljena u priču tako da je ne ometa i ne opterećuje. Pored toga, sjajno prikazana porodična drama (nadam se da nije rađena po istinitom događaju 😔). Jedino ovih 5h koliko traje popravka nešto prebrzo prođu, Marica je samo ispričala svoju priču i već majstor zove 😅 Ali dobro, nećemo sitničariti. Sve pohvale!

  2. Ова прича ми се свидела јер није искључиво прича о аутомеханичару, већ је на један коректан начин описан проблем и решење са аутомобилом, и та атмосфера која влада у једној аутомеханичарској радионици. Без икаквих усељених радњи и назива. Сасвим лепо се уклопила у целокупну причу. Наслов оставља посебан утисак. Свака част!

Comments are closed.