Аурора Ризнић: Драконис (Кратка кратка прича + Фантастика + Аутофикција)

Чак ни онда када не бих завршио посао зацртан за тај дан, заклапао сам лаптоп тријумфално, као да сам привидом желео да обезбедим спокојно тонуће у сан. С јутра су се пиксели згушњавали пре него што се слика разбистри и доведе ме до места где сам прекинуо агонију претходне вечери. Данас је, пак, било другачије. Сивило и неуморно цвиљење машине нагнали су ме да се присетим шта је последње екран емитовао док је био у режиму подесном за рад. Био је то штур новински чланак о легенди везаној за змаја који је морио житеље Кракова, део истраживања о последњој збирци локалног надри-писца коју сам наумио да критикујем. Чланак је садржао и досадне рекламе које су пробиле моју екстензију за блокирање сличних садржаја. Насмејао сам се кад сам се присетио анкете закачене на врх, а која је испитивала кориснике желе ли да ослободе змаја од вишевековног ропства. Према легенди, то ће се десити када његове кости поново додирну тло и дају му антејску снагу да се врати у живот и покори цео свет. Били смо спокојни јер су сада дреждале у некаквој имитацији његовог скелета тик испод утврђеног брда званог Вавел. Кликтао сам бесомучно по тастатури док екран коначно није засветлео. Испрва сам видео само белине прошаране линијама у свим бојама. Намах нисам приметио ковертицу која је трептала у доњем левом углу, обавештавајући ме да сам победио. Несигурно сам кликнуо, несвестан свог потеза, иако сам био добро увежбан да избегавам такве садржаје који су сасвим сигурно водичи до опасних вируса. Дисплеј су наједном преплавила слова која су се низала у реченице на лошем енглеском, као да је гугл транслејт преводио текст са неког компликованог језика. Успео сам да разазнам да ме неко сматра победником и да то има везе са ослобађањем змаја и бројком која ме именовала милионитом присталицом нечега. А онда се телефон усијао. Сваки позив био је упућен са непознатог или скривеног броја. Уплашено сам испустио вибрирајућу направу да би звиждук из мог омиљеног филма заменило право звоно. Испред врата су стајала четири униформисана полицајца која су ми изрекла разлог за хапшење: терористички напад на Пољску иза ког сам, наводно, стајао ја – вођа озлоглашеног Драконис клана.

Published by

One thought on “Аурора Ризнић: Драконис (Кратка кратка прича + Фантастика + Аутофикција)

  1. Možda ovo i nije najjača priča autorke Riznić do sada, ali možda taj utisak stičem time što je nepravedno poredim sa njenim ranijim pričama sa sličnom tematikom. Kako god bilo, prilično jasno se vidi ton istovremene duhovitosti i napetosti koji prožima praktično svaku priču do sada, a obrt na kraju je takođe deo manira autorke, koji je i ponajbolji primer njene originalnosti i inventivnosti.

Comments are closed.