Аурора Ризнић: LOADING SUBTITLES (Стварносна проза + Женско писмо + Ток свести)

Због извесне особе која је себе називала Badmaxх интензивно сам почела да гледам шпанске филмове. Десило се сасвим случајно – пролазила сам кроз дневни боравак док је брат учитавао превод филма који је намеравао да гледа. Испод слике се најпре појавио емотикон широко развученог осмеха, а затим упутство које није имало везе са уводном шпицом – Што би рекао велики Хич (не Вил Смит него чика Алфред) – не откривајте својим пријатељима крај филма. Нека се изненаде као што ћете и ви ускоро. Надам се да ће вам се уз превод допасти и моји коментари. Филмољупски поздрав, Badmaxx!

Брат је био нестрпљив и опсовао је себи у браду, притискајући forward док слова нису ишчезла. Села сам поред њега у ишчекивању обећаних коментара, на које сам сам се ускоро у потпуности фокусирала остављајући брата да повезује хаотичне нити филма. Најпре је уз превод наслова За време олује суптилно додата опаска Ово није још један ратни српско-хрватски филм. Кадрови су се смењивали, а ја сам се све више смејала. Уместо реплике која је вероватно требало да буде преведена као Хоћеш ли да се кладимо? писало је Ало, смијеш ли опкладе? Badmaxx је очигледно био један од поштовалаца странице Негуј мо србски језик и то ми је деловало урнебесно, будући да је превод био мајсторски одрађен посао једног „неговатеља“ који ће радије написати Иде гас! него Улази у ауто и проблем лошег избора упоредити са планом исхране Маје Волк.

Што сам више трагала за аутором превода и суочавала се са празнином на друштвеним мрежама при уношењу његовог надимка, то сам опседнутија постајала. Улоговала сам се на бројне преводилачке форуме, оставила неколико коментара на Негуј мо страници, али успеха није било. Ускоро сам почела да гледам само филмове уз које сам могла да нађем његов превод – сви су били на шпанском језику и сваки је био драгоцена смерница. Ти преводи били су права ризница на основу које сам почела да стварам слику о човеку који је постојао негде, далеко од домашаја моје потраге. Коментари су били подаци на основу којих сам конструисала живот некога о коме нисам знала готово ништа. Прати кошарку (То је као да питаш Јокића да ли би изабрао Денвер нагетс или чикин нагетс?), игра шах (Не мажњавај ми пијуна! Краљицу на сунце!), чита Достојевског (Мислио је да је закорачио у Рулетенбург), али и Лавкрафта (Радије бих сањао Ктулуа него тебе са том шминком), воли и немачке филмове (Најежио сам се – као и сваки нормалан човек уз Das Experiment) – али, проверила сам, њих не преводи, слуша Коена (Јер је дотакао њено савршено тело својим умом), познаје уметност (Погледати слику ‘Сатурн прождире свог сина’ Франциска Гоје) али и историју (Реч је заправо о последицама Франковог режима). Месеци потраге били би јалово утрошено време да листи одгледаних филмова нисам додала преко тридесет остварења шпанске и латиноамеричке кинематографије. Неуспех је претио да ме баци у очај, док на једном форуму нисам угледала трејлер за филм Todos lo saben који ће поново на платну ујединити брачни пар Круз-Бардем.

Као у трансу, посматрала сам како се бела линија боји у зелено док је торент напредовао. Свега пет секунди након што је линк за скидање филма постављен, мој рачунар се пунио мегабајтима покретне слике. Целу ноћ провела сам преводећи енглески титл филма на српски, уз опаске за које сам сматрала да су довољно умесне да испровоцирају Badmaxx-a. Почела сам од првог кадра: Ало, Badmaxx, смијеш ли упознавања? На столу поред мене лежала је цела студија случаја – уредно пописани сви његови коментари из којих сам покушавала да извучем инспирацију за добијање било какве повратне информације од човека за чије сам ауторске редове дисала у последња четири месеца. Нисам желела да будем превише нападна и да се откријем другим корисницима превода, па сам уз одјавну шпицу написала само Todos lo saben, pero yo quiero conozerte. Чекам твој превод. FuryRoam.

Мислим да сам Фархадијево остварење научила напамет скидајући нове титлове сваког дана, све док се Badmaxx није огласио. FuryRoam, ово је за тебе – писало је на уводној шпици. Нисам имала даха док су се реченице смењивале испод реплика које сам понекад и сањала колико сам била оптерећена овим филмом. Као и увек, био је бескрајно духовит и његов превод није се могао поредити са мојим смешним покушајем да преко енглеског титла дочарам драму коју је направила Пенелопе Круз. Да ли ти се допада Фархади? Зашто не би погледала A Separation?, реченице су које су се појавиле двадесетак секунди пре прекида снимка. Време када су гледаоци већ уредно прекинули видео и заклопили своје лаптопове, Badmaxx је видео као згодно да остави приватну поруку. Пронашла сам задати филм, и уз њега одговарајуће титлове. Јунаци су причали на мени непознатом језику, али радња ме поново није занимала. Из превода је причао Badmaxx. Давао ми је смернице шта даље да гледам и кроз титловање којих филмова да му одговарам.

Дуго је трајала филмска преписка због које је мој живот постао лепше место. Уписала сам режију, научила шпански језик и посветила се филму у потпуности. Момци и изласци нису ме много занимали, више сам волела да вечери проводим пишући преводе који су били корак ближе Badmaxx-у, о ком сам успела да сазнам само да се зове Марко. И још много ствари које не стају у биографију, а које су ми значиле више него подаци о годинама, адреси и образовању.

Већ више од три недеље Badmaxx ми се није јавио. Није поставио ниједан нови превод, а шпански филмови су ове године постигли изузетне успехе. Имала сам много посла преводећи и у реплике уграђујући питања и коментаре којима сам прозивала Марка да је стварно лош као што му име каже, кад допушта да га оволико чекам. Вечерас су на ФЕСТ-у промовисани филмови Величанствени губитници и За време рата. Први филм праћен је преводом који сам ја урадила (директ са шпанског), док је за други био задужен професор са моје катедре. Била сам поносна на себе, захвална Марку и срећна као ниједном у последње три недеље. Нарочито након овација и позива да се поклоним након завршетка пројекције.

А онда је почео Аменабаров филм. Жутим словима, док су се ређали спискови имена оних који су филм створили, писало је – Овај превод посвећен је једном од најталетованијих студената, прерано преминулом Марку, познатијем као Badmaxx. Увек ћемо те се сећати. Факултет драмских уметности.

Published by

2 thoughts on “Аурора Ризнић: LOADING SUBTITLES (Стварносна проза + Женско писмо + Ток свести)

  1. Ovo je jedna od najkreativnijih premisa do sada (bar koliko sam ja pratio), i to ne samo u okviru Aurorinih priča. U tom smislu je prevazišla sebe, rekao bih. Interesantno je kako koristi reference da izmesti svakidašnju fabulu, da kažemo, udvaranja, u jedno polje koje je neobično i neizvesno.

  2. Svidela mi se priča, veoma interesantan pristup gledanju filmova i flertovanju. Imala sam utisak da se priča kreće u jednom smeru, dok se ona zapravo kretala u nekom sasvim drugom, meni neočekivanom. Iako sam pretpostavila da je Badmaxx (Marko) umro, čim se nije dugo javljao, poslednji deo me je pogodio kao grom iz vedra neba. Može se reći da je to zbog toga što nada poslednja umire, pa sam se do samog kraja nadala da je nešto drugo u pitanju. No, to pokazuje upravo kreativnost autora i izlaženje iz očekivanog okvira.

Comments are closed.