Kurs kreativnog pisanja proze | Odsek za srpsku književnost FFUNS | Pokrenuo: prof. dr Sava Damjanov | Predavač: doc. dr Miloš Jocić
Dok sam prostirao veš na terasi, među opranim stvarima našao se i par tvojih čarapa. Onih plavih sa tufnama. Verovatno su zapale na dno korpe za veš. Kad si pošla, pošla si na brzinu. Nisi stigla da preturaš po prljavom vešu. Ko zna koliko ću još vremena tako naletati na tvoje stvari. Zaboravljene. Zaturene. Namerno ostavljenje. Stresem se od pomisli na ta mala vaskrsnuća.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Крава ми је опет ушла у собу. Померила је рогом резу и нежно отворила врата. Само је стала на улаз и гледала ме. Није мукала. Кроз прозор шикља млаз сунца, као ласер. Гађа ме право у десно око. Видим обрисе намештаја и шаренило од сунчеве светлости. Сва се прашина јасно оцртава у том млазу. Треба почистити овај свињац. Нема струје већ три дана. Кошмари нису престали отад.
***
Не могу да стресем језу од оне вечери у штали.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Naučnici kažu da su mačke evolucijom došle u stadijum da provode više vremena spavajući. Divlje mačke moraju da spavaju duže kako bi sačuvale energiju i snagu za lov. Sa druge strane, domaća mačka koja živi u stanu ili kući nema potrebu da lovi, ali se instikt dugog spavanja i odmaranja zadržao. (deo iz člana ,,Zašto mačke spavaju?“ vestratek.rs)
Nina i Kosta već dugo planiraju kupovinu kuće. Pošto su oboje umetnici, veoma im je važno da kuća bude na mestu udaljenom od gradske gužve i buke, kao i to da bude u retro fazonu.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Извор:
9:01
Јовић, Калач! – Нису ту, господине судија. – Како нису ту кад сам их видјео пре 15 минута на ходнику? – Госпођа Јовић је изашла напоље. –ЗОВИ ЈЕ ОДМАХ, НЕ МОГУ ИХ ВИШЕ ЧЕКАТИ. (одлази, враћа се) Госпођа Јовић је изјавила да јој је потребно вријемена да се смири како би се суочила са туженим. – Добро, гдје је овај нестао? – Отрчао је низ ходник малоприје, у правцу тоалета.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Selim se treći put ove godine. Nemam mnogo prtljaga, ali to je pre svega duševni p(r)otres. U agenciji za nekretnine su mi rekli da nemaju ništa za mene. Kô da ja previše tražim. Neko mirno, pomalo prašnjavo i memljivo mesto. Starogradnju. Pa ja sam ipak već u godinama – ne priliči mi da se guram u gužvu. Kiriju nemam da platim, ali moliću, svi moji bivši stanodavci znaju da sam doprinosio stambenoj zajednici.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Извор: https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A-1904-01-24?virtuelne=NBS/Periodika/drustvo – рубрика ,,Ситнице“; вест ,,Јединствени разлог за пензију“
Никада себе нисам сматрао пророком (ово чак и на папиру звучи смешно), мада сам често имао визије.
Када је пре три године свима стигао позив за војску,читава улица се одазвала. Било је ту људи разних професија: банкара, информатичара, математичара, радника у фабрици на траци итд, чак смо имали и једног професора књижевности. Све укупно, било нас је десетак. Прве године били смо као породица.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Када је Ивицу и Марицу оставио отац другог дана у шуми, нису могли да нађу пут натраг јер је Ивица бацао комадиће хлеба које су птице појеле. Остали су у шуми сами и тек ујутру наставили лутање и потрагу. На једном пропланку учинило им се да виде кућу која је сва од слаткиша. Када су пришли ближе, схватили су да је кућа изграђена само од дотрајалих летвица које су могле да се кидају рукама и танког стиропора.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Пре неколико година, након смрти мојих родитеља, одлучио сам да се преселим у стару породичну кућу. Била је посве оронула и запуштена. Од ураслог растиња кућа се није ни видела, од ограде остале су само искидане жице. Некако сам се провукао до улазних врата, које сам једва успео да отворим од рђе. Лагано сам корачао кроз прашњав ходник и дођох до кухиње. А тамо на столу, потпуно нова, стоји књига. Била је то збирка прича под називом ,,Бајке из другог угла“ и прву вам причу у целини преносим:
О краљевству:
Далеко, далеко, иза хиљада и хиљада мора и планина, тамо где свака безњеница престаје и свет не зна за границе, постојало је једно краљевство.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
hej leposava
jako mi je drago da smo se konačno upoznale na slavi u subotu
želela sam da te pozovem da svratiš ovih dana na kafu, biću u vili
ćao zlato
e i meni je drago da smo se upoznale
nažalost neću moći da te posetim ovih dana dok mi se muž ne vrati s puta
a što moramo čekati njega
pa ne smem da izlazim sama s imanja
kako to misliš
zašto
pa vuk smatra da nije bezbedno
a ja verujem da on zna šta je najbolje za mene
ti mene zajebavaš sad
u kom mi veku živimo ženo pobogu
jao nemoj me s tim feminizmom
ti ne znaš šta je on sve učinio za mene
aha čula sam kako ste se upoznali…
https://eklinika.telegraf.rs/psihologija/100727-u-radu-zasto-se-zrtva-ponekad-emotivno-veze-za-otmicara-i-sta-aktivira-stokholmski-sindrom… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Прекопута мене у возу седео је Азијац неодређених година. Обучен младалачки са љубавним угризима на врату. Непрестано се смешкао и отварао канту за ђубре ударајући ме по колену. Причао је себи у браду и стално фотографисао загризену јабуку кроз прозор. У једном моменту је кренуо да се кревељи у стакло воза. Непријатна ситуација.
У Петроварадину се успаничио да је пропустио Нови Сад, када сам му рекао даје то наредна станица, непрестано се смешкао и тихо понављао „Нови Сад“.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]