Zvončica: Gvozdena pomoć (Naučna fantastika + Drugi glasovi + Tok svesti)

Potekao sam iz jedne fabrike u Kini, mene su izumeli ljudi koji nisu ni nalik meni. Moje čitavo telo je od teške gvožđurije, užasno je naporno  kretati se kada u sebi imaš više tona gvoždja koja će verovatno nakon nekog vremena da zarđa. Jedina sličnost koju imam sa onima koji su me izumeli je mogućnost komunikacije, pamćenja i pokreta. Znam da nemam nikoga ko je meni blizak,  kao neko od koga sam potekao, jednostavno to nije predodređeno za ovakve poput mene, mi nemamo porodicu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dipsie: NN lice (Stvarnosna proza + Krimi priča + FFUNS)

Povratak na fakultet. Iako znam šta sledi posle studijske nedelje (ispitni rokovi), prija mi ta nedelja bez predavanja, i ono glavno – bez ranog ustajanja. Da svemu lepom dođe kraj podseća me alarm koji zvoni u 5:30. Čeka me predavanje iz engleskog jezika na fakultetu u 7:30. Krevet je dodatno teže napustiti kad je u kontrastu sa temperaturom vazduha – krevet topao, napolju minus. „Zbog ovoga ću zamrzeti engleski!“, govorim sebi bunovna i mrzovoljna, ali ipak teram sebe da ustanem i odem po svoje bodove za prisustvo na predavanjima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Suncokret: Balerina (Umjetnička priča + Autofikcija + Stvarnosna proza)

Putujući svojom knjigom života, koja je napunila 23 godine, često pod rukom osjetim te presavijene strane koje sam tako ostavila da bi se nekad vratila na njih. Kada se vratim, onda vidim da nisam presavila stranu zbog teksta u knjizi, već zbog bilježaka koje sam ostavljala za sobom na samim marginama.
  Riječ je o mojim željama. One žive na marginama, prose i mole, za mojom pažnjom. Žele da im se posvetim, a ne da jurim za krajem knjige.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Нероткиња (Стварносна проза + Вишегласје)

Стара, већ заборављена кућа у Мачви. Домаћин Милан Радовановић одавно није међу живима, али се још увек препричава какав је то домаћин био. Пуна житница, доста стоке и меда. Пара је било чак и за позајмљивање другима. Жена Марија му је одавно умрла од туберкулозе. Била је јако млада, свега тридесет и неко лето. Остао је Милан сам са троје ситне деце. Није могао да води рачуна о великом имању и кући.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: У кокошињац (Експериментална проза + Сатира + Други гласови + Језички хендикеп + Вишегласје)

  У шумарку једног далеког и запарложеног села, лови један фармер. Он је човек средњих година, његово избраздано лице и већ врло проседа коса, на први поглед могу да доведу у заблуду да се ради о мудром човеку. Крећу ћи се тако по шумарку, приметио је испод једног јеловог дрвета сивог сокола крвавих крила како по земљи једва покушава да се креће. Како би га спасао, фармер је на први поглед донео племениту одлуку.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lilian Riddle: Želim da te podsetim (Stvarnosna proza + Žensko pismo)

Draga Marta,

Informacija koju sam nedavno saznala navela me je da ti napišem ovo pismo. Sećam te se još kao devojčice, odrasle smo u istom gradu. Zapravo, jedino te se tako i sećam, pošto sam već sa trinaest morala da odselim. Od tada su prošle godine, pa se teže sećam pravih slika, a više pamtim nekakav osećaj povezanosti koji je prkosio onome šta se stvarno dešavalo. Izvini što iz ovih redova možda iščitavaš bliskost, nemoj da te to uplaši.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Кишни човек: Великани књижевности (Стварносна проза + Аутофикција/ток свести + ФФУНС)

„На данашњи дан, 28. јуна пре шездесет и осам година, умро сам.“

      Једном сам отишао на књижевно вече које се одржавало на Филозофском факултету у Новом Саду, да читам поезију. Био сам страшно узбуђен и, морам признати, помало уплашен. Имао сам 18 година, па самим тим сам се налазио на великој прекретници у животу- требало је одлучити који факултет желим да упишем што је водило до оног фамозног питања које сам веома често постављао себи „Чиме желим да се бавим у животу?“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Čulo besmisla (Fantastika + Mit remix + Umetnička priča)

Utmula i prazna tišina bezimenih urbanih pejzaža noćnih stanica, apoteka, mračnih liftova i crnih haustora. Neboderi su se kao crni vrhovi mračnih planinskih venaca nizali jednan za drugim u mračnoj noći neograničenih prostora, vrhom svojih prstiju osećao je setu, njuhom naslućivao neku bogoliku prirodu koja čeka izvan tih praznina mravinjaka. Korača ulicama videvši se iz perspektive rode, koja ga ganja kao žabu koja nije svesna da će biti pojedena. Na mahove sreće u letu, neka poznata lica ljudi koji odavno više ne postoje, od njih ostali su doživljaji, neke neprospavane noći u dimnim tavernama.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]