Kurs kreativnog pisanja proze | Odsek za srpsku književnost FFUNS | Pokrenuo: prof. dr Sava Damjanov | Predavači: prof. dr Dragan Stanić i dr Miloš Jocić
30. новембар 2009.
Поздрав, Павићу.
Верујем да знаш ко ти шаље писмо, с обзиром да сам ја једини који писмо шаље дахом, али можда си мало слаб с концентрацијом у ово доба године, у којој неминовно мораш умрети, барем ми тако саопштише хазарски пророци. За случај да ово писмо до тебе и не стигне, већ га мој дах однесе, однесе сасвим око Фрушке нам Горице, па све јужније, јужније и назад, оно се неће оваплотити у материји све до идуће кинеске године вола, на овај исти датум.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Majke koje nemaju decu posebna su kategorija. Upravo takav slučaj je Aelo. Žena rumenih šaka i bledog lica, sumornog hoda i upadljivih kostiju. Oni koji su je poznavali u mladosti davno su se odselili iz ovog kraja, ali je iza njih ostala glasina da u selu nije bilo lepše i harizmatičnije devojke od Aelo. Ono što se međutim nije promenilo, jeste njen način života.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
„Ух, петнаест до три, да не закасним“, рече Полифем млађи и упути се на заказани термин код психијатра.
Полифем млађи нагурао се у свој аутомобил, по обичају с муком. Обливао га је зној, није могао да се сети да ли је закључао стан, упалио је ауто, али га је убрзо и угасио. Истрчао је из аутомобила, попео се до стана. „Наравно да је закључано“ рече у себи и отфркну. Поново се увуче у аутомобил, једва, наравно.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Непоменка се свила у клупче у свој беди свог положаја. Сваки дан исти – гори него јуче. Чека свој ред на справу за мучење која ће исправити њене бокове, а изгребати кожу. Огромни зубци се приближавају њеној виткој фигури. Стресла се и стисла та јадна два зуба која има у вилици. Јауци гомиле стижу и до ње, једнако напаћене. Осећај грабљења ње и њених сестрара, као да су пресушено сено на ливади, боли је највише.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
ПРОИМИОН
Беху на исту годину и на исти дан те на исти цас ( а који тацно, ден ксеруме!), три иста брата от утробу рођена. И пуно исрасли за малу коју годину, и пуно на кефало подебљали и на весеље, па уфек прафили салу у икојења, у сфоја и тудза породица. И понеки се от суседов наљути на салу па иг сфу от три по имене отера стон диаволон.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
san u mojoj glavi jesen ne prestaje da kvari:
sada postojim drugačije, polovično, unutar i van sebe.
misli se otrgle, lutaju ulicom, traže se pod drvetom, pod korakom, pod zemljom. ne staju, nestaju. idu ka dole, teške, proniču u sve. temelj svima, hodaju, gaze, po čemu, ne znaju, po svemu, zašto, odlaze. vreme je nestabilno.
ponekad udahnem list. glatko prođe, ode ka gore, nastani se u glavi, ostane. okrećem ga, danima, prevrćem, slušam, boluje neizlečivo, šta mu mogu, truli, tužno.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Календар од прошле године
Чија то смрт удара о моје слепоочнице? Посматрајући новогодишње украсе на тргу јавља ми се немир у стомаку. Почетак новембра је, постоји могућност за спасењем, раскачите те бљештаве знаке да је крај! Али радници настављају да се довикују објашњавајући наредни корак постављања огромних сијалица у крошње дрвећа. Било би најпаметније отићи даље, својим даном и послом, само што се у мојим ногама родила немогућност. Остала сам да стојим и посматрам како једна по једна сијалица добија своје место, како вешто повезују каблове и лако настављају даље од дрвета до дрвета, као да нису тиме што раде најавили свету да је готово.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
U tihoj noći kapljice jednolično dobuju po oknu prozora i sam, u svome krevetu provodim noć bez sna. Ulicom odzvone poneki koraci i njihov užurbani odjek razlijeva se po zidovima od žute cigle, nakvašenim od neprestalne trodnevne kiše. Pažljivo osluškujem svaki zvuk, nemiran i razbuđen, tražim jedan dobro poznati. Sjećanja ovaj dan izdvajaju od svakog drugog u godini. Očekujem njen dolazak, da među tim sumornim i kišnim zvucima pronađem onaj nezaboravni.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Први дан јесени, пас ме запишао већ два пута. Реткост.
Као и увек, стојимо Горан, Велибор и ја.
Горан је данас посебно ћутљив, не воли кад почне јесен, алав је, воли сунце.
Мене глад већ полако пролази, заситио сам се.
Велибор нам се подсмева, он се целе године храни.
Испод нас је аутобуска станица.
Скоро су мењали бетон, пресвукли су улицу, мењали су и топловодне цеви. Запрепастио сам се кад сам видео шта се налази на само два метра испод земље.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Опало лишће тка ћилим најразличитијих нијанси злата, воће испуњава штандове пијаца одмах поред набубрелих зрелих бундева, а ништа од тога становници Билића не виде од узкомешале плеве. Ласте одавде не лете са променом времена већ потеране џангризањем ’леватора. Док ветар хучи кроз фаличне плотове, жене насађене на хоклице разглабају већ буђаве диване.
– Дедер, понови шта ти је рекла Смиљка јуче.
– Штаа, он умро?… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]