Anica Subotić: SHADOWS, SHADOWS ON THE WALL

Mojoj Kleopatri u naslijeđe
i sjećanje na ovog za nju
nikoga
koji bi bez nje bio pola čovjeka,
a sa njom prosjak za ljubav.

            Svako ubija onog koga voli, s kim ne može biti. Opsesija je bolest onih čija želja nije postala stvarnost, a osveta je oružje kojim se bore. Kada se radi o osveti dobro i loše se stalno prepliću, mjenjaju mjesta, igraju igru života ili smrti. Svaka izdaja počiva na ljubavi, pa makar samo jedan volio, a drugi mrzio iz dna duše.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: KNJIGA SMRTI

Nikada se nije vjerovalo, ali se s vremena na vrijeme prepričavala priča o jednom mladiću i njegovoj knjizi skrivenoj među zidovima Filozofskog fakulteta. Jedino što se moglo uzeti za istinito iz te priče jeste postojanje tog mladića, studenta ovog fakulteta, Miodraga Jankovića. Ko god da je čuo ovu, sada već, legendu nije mogao a da se ne zapita kako je Miodrag izgledao, čime se zanimao, i ono glavno – zašto se baš njemu pripisuje knjiga tajni.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: SEDAM

Ova knjiga, kasnije prenesena na filmsko platno od strane Davida Finčera, pisana je tri godine. Zamišljena je kao krimi triler. Međutim, kad je konačno bila završena, shvatila sam da se žanrovski ne poklapa sa prvobitnim planom. Nekako se od krimi trilera, postepeno i neprimjetno, pretvarala u naučno-fantastični roman. Nezadovoljna ovakvim ishodom, vraćajući se na početak priče, izmijenila sam sve što sam smatrala greškom prouzrokovanom isključivo mojom prevelikom zanesenošću. Prvenstvena želja bila je da ovaj roman kod čitalaca izazove napetost i misterioznost uz brojne, pomalo gadne, okolnosti koje se mogu desiti i u našoj stvarnosti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: PORIV (partizanski + erotski)

U bolnici sam, iznenađen da je do toga moglo da dođe. Ako ne preživim kao borac, očekivao sam barem da ću časno da umrem kao isti. Ležim u krevetu i pitam se da li je vrijedno, da li je život mogao više da mi pruži. Ubijam se mislima, ubijam sebe. Pokušavam da se prisjetim svih djevojaka sa kojima sam bio, i kakav je užitak biti muškarac. Nisam to više, od struka na dole svakako ne.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: SMRT KURTA KOBEJNA

„Previše sam ekscentrična i ćudljiva dušica! Nemam više strasti, i zato zapamtite, bolje je sagorjeti nego izbledjeti“, posljednje su riječi Kurta Kobejna, napisane u oproštajnom pismu.

Nije imao vremena da napiše baš sve što želi. Morao je završiti ono što je htio prije nego što se iko probudi. Potipisao je pismo sa „mir, ljubav, empatija. Kurt Kobejn“, zatim je otišao po pušku.

Dok je prolazio pored kuhinje, ugledao je linije na vratima kojim su on i Kortni obilježavali rast njihove ćerke Frensis.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: DVA MINUTA U PARKU (bez E)

Avgust, 14 časova. Otvaram oči – ne vidim ništa. Zatvorim ih, pa pokušam da škiljim. Ponovo crnilo. Rukama držim klupu na kojoj sam pozicionirana. Možda bi mogla ispariti, otkud znam. Razmišljam kako bih mogla pasti. Muka mi. Povratiću sigurno. Još jače držim klupu rukama. Sad shvatam da mi prsti trnu. Jako sam zarila nokat, jedan, drugi, treći .. u klupu. Aha, krvarim sigurno. Otkud ja u parku zapravo? Možda da popustim malo klupu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: ČOVJEKA MLADOG DNEVNIK ILI PLODOVI SLATKI (Ivan Benčik)

  1. septembar

Niko nije smio znati da sam počeo da se viđam sa Mariškom. Zbog nje su mi dani postali podnošljiviji u ovom dosadnom selu. Pogotovo Roza nije trebalo to da sazna.

  1. septembar

Jadna Mariška! Roza je sve saznala, nisam mogao da je obuzdam. Ona i njene pajtašice su joj ošišale kosu jedan dan! Svi samo o tome govore. Rozin otac se zakleo da će me ubiti. Neću se više viđati sa Mariškom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: SEE YOU AGAIN

Pogledam u ogladalo, iza sebe vidim tebe. Okrenem se, nema te. Opet, pogledam u ogledalo. Tu si. Ne smijem ništa da kažem, bojim se nestaćeš. Neću da te dotaknem, bojim se nestaćeš. Ne skrećem pogled, bojim se nestaćeš. Ovo ogledalo prije nije bilo kod orahovog drveta. Ovo drvo nikad nije bilo jedino u našoj ulici. Ulica se nikada nije činila ovako uskom. Došao si po oproštaj. Dužna sam i ja od tebe da tražim oproštaj.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Anica Subotić: OSJEĆAJ KRIVICE (Ljepotica i zvijer)

Nakon što je napustila porodični dom da bi se udala za Zvijer, Ljepotica godinama nije vidjela oca i sestre. Činilo se da će njih dvoje živjeti srećno. Međutim, Ljepoticin otac umire, a sestre ostaju da žive u siromaštvu. Ova vijest se prepričavala od čovjeka do čovjeka. Dok je došla do Ljepotice, bila je potpuno izmjenjena. Kako joj je preneseno, ona je bila kriva za očevu smrt, jer je stari čovjek preminuo od tuge za njom.  [ЧИТАЈ ДАЉЕ]