Branislav Aleksić: ZRNO PESKA

Rodjen sam u tečnosti. Ukus soli mi nije izlazio iz usta. Gurali su me. Gurali su me slični meni. Nekad bi i seli na mene. Nekad bi ja sedeo na njima. Svi smo težili vrhu. Sa vrha mogao si videti svetlost. Na dnu je bilo izuzetno mračno, slano, zagušljivo. Kada dosegneš vrh tu se zadržiš jedan sekund. Kada dotakneš dno, tu se zadržiš godinama. Jedan dan dobio sam na lutriji. Dobio sam letovanje.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: SVETI SAVA I DVORANA TAJNI

Sve beleške
55 beleški
Beške nisu sihronizovane
Da biste sihronizovali beleške sa
Samsung Cloud-om, kucnite na
Podešavanja, a zatim pružite sledeće dozvole:
Kontakti, Telefon
Podešavanja

 

Biblioteka. Znak Čas. Virim kroz prozorče. Profesor sedi za stolom sa blagim smeškom i balom koja curi niz bradu. Dva para nogu ispod stola. Tako se polaže ispit. Odlazim na druga vrata. Otvaram beleške na telefonu. Uzimam knjige. Ne da više od dve. Šteta. Izlazim.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: TIJESTOVA GOZBA

Tokom 1990-ih reč postmodernizam ulazi u svakodnevni govor i preplavljuje zapadnu kulturu učestalom popularnom i nekritičkom upotrebom. S kraja tih burnih 90ih na svet je došao i Branislav Aleksić, autor romana “Tijestova gozba” o kojem ćemo u nastavku reći nešto više. Krenućemo sa direktnim udarcem u cevanicu. Ovo je jedan od  najočiglednijih primera umetnika 21. veka koji je svoje fekalije zapakovao u konzervu i prodao pod parolom čiste umetnosti. Autor koji se usudio ogoliti jedan ovakav svetski poznati mit i izvrnuti ga ruglu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Бранисла Алексић: ПЕКАР (кримић + еротски)

То вече сам пошао да обиђем Дон Вита. Много је помогао развоју моје пекаре. Спасао ми је породицу банкрота и ћерку зле судбине. Кад се само сетим како је његов мали месио тесто по казни са мојом ћером у подруму пекаре. А ја са улице вичем: „Меси, меси, неће да ти шкоди!“ Дугујем све породици Корлеоне и верујем да ће Дон Вито и његови синови знати да цене овај мали гест.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Бранислав Алексић: РТС КАБИНЕТ (Марко Тулије Цицерон)

Демостенове Филипике су дале велики допринос античкој реторици и смрти једног од највећих интелектуалаца старог Рима, МаркаТулија Цицерона.

– „Што не остаде неспособно муцало ооо ти Демостену, најлакше квиз питање новије српске квизике.“ добаци студент из последње клупе. Игнорисаћу га. Ипак су ту камере.

Како су то оне допринеле смрти овог врсног реторичара?

Читао их је. Писао их је. Посветио их је. Само не Филипу, већ свом имењаку. Марку Антонију. Храбро нема шта зар не мислите?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: INDIGO (Tamara Radević)

Čudno je to. Junak nad junacima. Hrabar i mudar. Odvažan, snažan. Dovitljivi Odisej uživa u tome da se u postelji nimfe Kalipso oseća nemoćno. I pati za rodnom svojom stenovitom Itakom, pati svaki dan na žalu, i svako veče vraća se u dvore Kalipsine, nikada ne pokušavši da pobegne.

 Bojao sam se…Bojao sam se sebe… Bojao sam se sebe tek otkrivenog… Bojao sam se sebe tek otkrivenog  i nemoćnog… Voleo sam sebe… Bojao sam se…

Njena dominacija.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: IDJVIDEOS

Prelazim ulicu na Slaviji. Pusta je. Ulazim u hotel. Ne javljam se na recepciju. Soba je 439. Vrata nemaju kvaku. Karton presavijen na četiri dela ih drži. Ispred mene izleće muška osoba. To je drugar iz osnovne škole. Dugo ga nisam video. Otkud uopšte on? Viče: „Ajmooo ciganiiii!“ Grli me. Ima majicu na kojoj piše „Delije“. Izgleda da sam došao na Zvezdinu utakmicu. Na televizoru ide pjesma „Čija si?“ To ne zvuči kao pjesma za ispraćaj na utakmicu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: @pepeljuga_official (Pepeljuga)

Posta Pepeljuga princeza.  U početku se i nije snalazila u toj ulozi. Život na visokoj nozi. Sluge. Podanici. Osećala se poput invalida. Osoblje joj nije dozvoljavalo ni prstom da mrdne a ona čeljade navikla da radi. Posta joj dosadno. Princ naravno odluči tu dosadu da prekine tako što će krenuti da pravi decu. Valja misliti na naslednike a Pepeljugi vremena za dobro vaspitanje potomaka koliko ti duša ište. Međutim dok se princ nakani da izađe iz flaše eto ti prepreke.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Branislav Aleksić: CRVENO I CRNO

Crvenilo. Krici. Kršenje. Zovu me ratovi u klopku. Dovoljno sam ih preživeo. Živim ih i sada u svojim snovima. Iz tih snova me budi smrt. Divna smrt. Nešto najčistije što postoji. Danas me nije probudila smrt. Probudio me kurvin lakrdijaš. Dolazi da se hvali svojim bahanalijama. Zbog Dionisa ne mogu da ga odbijem inače ko bi mi pretvarao vodu u vino, ne sigurno tamo neki Nazarećanin.

Udaljen je. Uvek počinje priču iz daleka.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]