Danilo Kovačević: DRUGO TELO

­Otkako znam za sebe, zarobljen sam u ženskom telu. Ne znam zašto i kako, ali sam siguran da tu ne pripadam. Pritiska me i guši osećaj nepripadanja i nigde oko sebe ne vidim svetlost. Borim se protiv mraka i udaram, udaram, udaram oko sebe, udaram u prazno i ne stajem dok potpuno ne klonem snagom ali tama je i dalje tu. Imam osećaj da mi je ceo život okrenut naglavačke i da se moja prava priroda nikada neće ispoljiti.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: NE PO KOSI

Kratka priča

Ne po kosi

 

Originalni rasplet do kojeg autor dolazi se pokazao kao vrlo uspešno rešenje koje je opravdano dobrim prijemom kod publike. Način pisanja koji se sastoji od neprekinute sekvence monologa od početka do kraja čitaocu daje iluziju da glavni lik zapravo putuje kroz prostor i vreme iako se u fizičkom smislu pomera malo ili skoro nimalo. Uobičajen i veoma jednostavan (čak na tretnutke prost) stil obezbeđuje da roman drži pažnju jer nema većih promena i mentalne napetosti tokom čitanja a s druge strane komični i apsurdni momenti služe da bi zabavili čitaoca i da knjigu ne shvati kao takvu i izbegne njenu obrazovnu i kulturnu svrhu već da je konzumira kao sadržaj humorističnog karaktera što ova u biti i jeste, ali joj to nije primarna namena.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: SVE OKEJ

Stajao sam na cesti na centru Novog Sada. Gledao sam u pravcu za koji sam siguran da se nalazi Vrbas, ili sam barem mislio da sam siguran. Odjednom, baš iz pravca Vrbasa video sam ogromnu plamenu kuglu koja se širi i zaslepljuje me. Znao sam da je to atomska bomba. Obuzela me je neverovatna smirenost i koncentracija, kao kad povučeš nekoliko linija spida nakon što si pio cele noći pa se istrezniš i možeš da popiješ najmanje još toliko.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: DŽABA SVE KAD TI JE MAJKA KUČKA (Nemušti jezik)

Prošlo je nekoliko godina nakon što je Simeon, jer čoban je imao ime a to ime je glasilo „Simeon“, ženi objasnio zašto se nasmejao. I njegova žena je imala ime naravno, zvala se Stana. Živeo je s njom skromno i zahvalno jer im ničega u životu nije manjkalo. I tako jednog dana dok je obilazio svoje imanje, idući kroz šumu, sreo je kralja koji je sa svojom svitom bio u lovu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: NE VOLIM (Devica)

Šibice uvek palim samo sa jedne strane kutije. Kada zapalim prvu šibicu, uvek ću ih paliti samo sa te strane koju sam načeo. Prosto ne volim neestetičnost potrošene obe strane kutije za šibice. I uvek se nađe neki idiot koji zapali šibicu sa suprotne, netaknute strane, ali šta ćeš. Nikada nisam skidao foliju i karton sa gumice, već sam trošio samo jednu stranu, i to “gornju”. I uvek kada bih nekome pozajmio gumicu on bi, skoro pa namerno upotrebio netaknutu stranu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: PROKLETI BILI

Danas je lep dan. Život ja napokon počeo da dolazi na svoje mesto. Nakon nekoliko godina pokušavanja, moja žena je konačno trudna i danas se porodila. Presrećan sam što ću konačno videti svoje dete. Nadam se da je sin, al’ nema veze i da je žensko, samo nek je živo i zdravo. Taman, dok žena dođe sa detetom, otići ću da spremim ručak. Prosto je danas sve lepo. Uživam u seckanju povrća, pa malo izdinstam luk dok se sa strane kuva čorba sa ovčijim mesom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: NE SMIJEM

Nikada nisam voleo raskrsnice. U njima nema ničeg dobrog. Večito nešto čekaš, kakav semafor ili kola koja prolaze. Kada se voziš kolima nerviraju te pešaci idioti, kada si pešak nerviraju te bahati vozači, a svi zajedno mrzite bicikliste. Često kada čekam semafor na kakvoj raskrsnici, odaljim se malo od kolovoza, za svaki slučaj. Neretko se desi da mi u glavi dođe misao: „Hm, a što se ne bih bacio pod kola sad?“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Danilo Kovačević: NIJE VREDNO

Kada sam bio dete uvek sam pitao zašto u avionima nema padobrana. Gledao sam filmove i slušao vesti o padovima aviona i poginulima, ali mi nikad nije bilo jasno kako se niko nikada nije dosetio da u avione ubaci padobrane, pa bi ljudi u trenutku pada aviona mogli prosto da iskoče i prežive pad. To pitanje me dugo mučilo, a niko nije znao ili nije želeo da mi odgovori, pa sam jednostavno prestao da pitam; i zaboravio.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]