Filip Pandžić: STRATOKUMULUS: BITKA DVA CARSTVA

Putujem na more. Kroz prozor gledam u oblake. Tako su daleko…

Kumulusi stoje snažno i sigurno na svojoj teritoriji. Sunčana svetlost pravi nestvarne kontraste, a mesta u senci samo doprinose sjaju drugim obasjanim i zlatnim delovima oblaka. Ne, to nisu oblaci, to je čitavo carstvo. Tamo žive Kumljani, hrabri vitezovi u belo-zlatnim oklopima i sa čisto zlatnom kacigom i belom perjanicom. Konji su im deset puta veći od običnih, a njihova belina zrači više nego svi sunčevi zraci zajedno.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: GLUVO JE DOBA

Priča se da je jedan student ostao zaključan na fakultetu jer je čekajući kraj predavanja Svetske književnosti 5 koje se završavalo u 21h zaspao na jednoj od klupa na trećem spratu u delu skrivenom od silnih hodnika koji su izgledali kao lavirint. Kao i uvek spremačice su taj deo sprata već prošle jer su znale da tu nikad nikog nema. Student je ujutru imao kolokvijum iz morfologije, a pošto je bio putnik ovo noćenje mu, možemo pretpostaviti, i nije tako teško palo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: KORONA MORONA

Ovaj debitantski roman izazvao je buru u javnosti i privukao pažnju brojnih kritičara. Naime, roman govori o vanrednom stanju uvedenom u Republici Srbiji 15. marta 2020. godine zbog pandemije virusa Covid-19 koji je poznat kao virus korona. Ovo je i glavna tema romana „Korona morona“. Međutim, kako iz samog naslova možemo zaključiti ovde se najvećim delom radi o kritici društva za vreme epidemije. Autor nam govori o neodgovornom ponašanju ljudi i njihovom nepoštovanju propisanih mera, kao i o samim merama prema kojima, slobodno možemo reći, autor i njegovi junaci imaju parodičan stav.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: MESO (horor + noar/krimić)

– Je l’ ste vi detektiv Vik? Hvala bogu da sam Vas pronašao… Moje ime je Tom Rivera i bavim se trgovinom mesnih proizvoda. Mislio sam da želite da znate da…

U tom trenutku je pao na pod sa nožem u leđima. Vik je potrčao ka vratima i kroz hodnik video crnu senku koja se spušta niz stepenice. Okrenuo se još jednom prema Tomu i video ga vrlo jasno kako stoji.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: VELIKI DEČAK SA KRUPNIM PLAVIM OČIMA (Kurt Kobejn)

– Kada porastem postaću poznata rok zvezda i ubiću se sa 27. godina. – rekao je mali plavokosi dečak svom drugaru.

Između ostalog, to mu je i bilo u krvi. Prelaz od besa preko tuge do poleta i nazad od oduševljenja preko nelagode do nemira je bio urođen.

Za života ništa češće nije pisao i izgovarao kao:

– Mrzim sebe i hoću da umrem.

Izuzetno čudno za osobu koja će za kratko vreme ostvariti nešto o čemu mnogi sanjaju.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: APSINT (bez O)

Sedim na terasi. Lagani vetar pirka, a u nas cirka. Dim izlazi iz usne duplje mračne trpezarije. Vani su nijanse plave, unutra žute, a u meni zelene. Tekućina sa sedamdeset stepeni jačine ulazi u usta. Svaljuje se duž ždrela i niz jednjak, zatim… Ništa. Nestaje žareći dušu. Pet minuta i čep flaše je pun – u krug. U glavi kreće Matt E. i C. F. Bundy. Anis i pelin peckaju mi pluća.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: RECKA NA ZIDU (Dušica Kragović)

„Zbog prestupa se ne vredi kajati, već treba učiniti jedno dobro delo više“ – Fridrih Niče.

Nađa, Nadežda ili Nada, kako su je sve nazivali u zatvoru, provela je svoj prvi dan iza rešetaka.

Recka /

Njoj ovde nije mesto. Zašto je ona tu? Zbog krađe… Pa šta? Mnogi kradu. Njoj ovde ipak nije mesto.

„Ne ukradi!“

Recka / Recka /

Ona je imala teško detinjstvo. Nije imala ni oca ni majku, a onda se ljudi pitaju zašto krade?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: KONTRA UTOPIJA

Grad je bio u haosu. Nalazio sam se u nekoj zgradi kada su došli da nas kidnapuju. Sve su odveli sem mene. Otišli su nekim velikim autobusom, a policijska sirena se čula u pozadini. Krenuo sam da trčim do prodavnice, a bila je noć. Pored mene se nešto slavilo, išla je uživo muzika i bilo je jako puno ljudi. Bila je tu i jedna ogromna novogodišnja jelka. Sve je to bilo na nekoj traci![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: DOBRI JEŽIĆ I NJEGOVI PRIJATELJI (Ježeva kućica)

Ispod jednog stabla živeo je jedan Ježić. Napolju je padao sneg, a Ježić je pio jutarnju kafu. Danas je trebalo okititi jelku pa se Ježić brže-bolje bacio na posao. Sišao je niz svoje drvene stepenice, obukao kaput i izašao napolje.

Pored njegove kućice je živeo majstor Krtac koji je upravo čistio sneg. Ova dva dobra stara prijatelja su se pozdravila i razmenila po koju reč! Krtac mu je dosta pomagao oko kućice, a Ježić bi ga tad često ponudio kafom, čajem ili rakijicom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Filip Pandžić: RASTANAK (Rak)

List se sušio na grani. Bila je pozna jesen jedne hladne večeri. Na železničkoj stanici stojali su ona i on. Po imenima drugačiji od ostalih. Drugačiji od „običnog“ sveta. Bilo je nešto u njima…

On je bio zaljubljen u njen temperament. U njene oči. U njene obraze. Bila je starija od njega, ali ne po godinama. Bila je obrazovana i pametna žena, ali ono najvažnije, bila je dobar čovek. To isto su ljudi govorili i o njemu, iako on to nije mislio za sebe.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]