Glorija Madžarac: JA, PLAVI

Godine sam prestao da brojim. Rođen sam krajem 20. veka. Tupo i retko udaranje srca, bež ten i memljivi miris dobri su pokazatelji da sam u poznim godinama, negde otprilike na stranicu od smrti.

Za života bio sam nepopravljivi pesimista i galamdžija, a voleo sam i da popijem. Niko me nije voleo zbog toga. Govorili su da je život lep i da nam treba strpljenja i marljivog rada. Samo su govorili, a niko nije zaista živeo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: ĐAVO NOSI ŠNALU

Legenda kaže da kada god se profesor Raša zagleda u lulu (koju je pozicionirao na levi zid u kabinetu) oživi jedan pokojnik. I to ne bilo koji, već onaj na čiji je grob poslednji put pao pogled profesora Raše. Međutim, grof Oto fon Hauzburg je pre mnogo godina bio u Srbiji po mnogim vodenicama i sablasnim mestima, pa čak i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu da utvrdi postoje li vampiri.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: P(R)OZA ZA POEZIJU

Ova neobična zbirka, nevelikog obima, jedina koju je spisateljica objavila mami čitaoce kako sadržinom tako i formom. „P(R)OZA ZA POEZIJU“ je kao što to čitalac (pa i onaj koji nema izuzetno razvijene interpretativne sposobnosti) može zaključiti – zbirka proze i poezije u jednom književnom ostvarenju. Kako je ovo delo objavljeno posthumno, veoma nam je koristilo to što je Glorija ispod svake priče i pesme ostavljala i tekst u vidu komentara u kom je navodila šta ju je inspirisalo da to napiše.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: KAD SRCE ZAPIŠTI, MISAO JE KRIVA (Milan Rakić)

Nisam bila srećna.
S tim sam se pomirila. Postoji vasionska
sreća koja opredeljuje ljude.
Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.

 Od 1930. godine, kada su je penzionisali, Isidora mi je mnogo pričala. Imala je vremena, volje, a i dara za pripovedanje. Do te 1938. pričala je o svemu, od leta 1938. uglavnom samo o njemu…

Iako je priču počinjala o njegovoj pesničkoj veštini i isticala njegov talenat, na kraju bi uvek došla do opisa njegovih šaka, dostojanstvenog držanja i ponositog pogleda.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: OTPOZADI

Gospodin Dugački me je otpratio na autobus koji je toga dana išao poslednji. Sve u životu sam radila u pet do dvanaest, ali poslednji autobus išao je u devet i petnaest. Čak i auto prevoznici imaju pravo da mi prekrajaju život. Ušla sam i unutra je stanje bilo redovno. Prepuno i smrdljivo. Jedno mesto je bilo slobodno, učtivosti radi, a prvenstveno da ne bih stajala pola sata, pitala sam da li je slobodno.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: USPAVANKA ZA DEVOJČICU I DEČAKA (Devojčica sa šibicama)

„Maribel! Spavaš li? Bilo je to hladno veče, snežne pahuljice pokrivale su ceo grad. Šetala sam Stitmejkerovom ulicom i grudvala se sa drugarima. Bilo je to u veče Nove Godine. Ulica je bila potpuno mračna. U jednom uglu zapuštene kuće na kraju Stitmejkerove ulice ugledali smo smrznutu devojčicu kako plače. Pomislili smo da nema nikoga i da je usamljena, ali onda se pojavila grupa dece koja ju je grudvala. Pomislili smo da su to njeni prijatelji koji su došli da se igraju sa njom.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: FEMME FATALE

April u Beogradu, 2023.  Kozji otok.

Šest sati izjutra. Opet sam sanjala Satira…U snu more je bilo mirno i prozirno. Jutros su talasi nemirni i zapljuskuju naše dvorske zidove od tesanog kamena. Koze su se uznemirile i sišla sam da vidim šta se dešava. Iz crne galije izašlo je dvadesetak momaka, a moje koze nisu im dale da se približe dvorcu.  Trčale su oko njih, bilo ih je mnogo više nego tih mladića, a oni nisu hteli da ih povrede, jer, svako ko bi se zagledao u oči tih kozica video bi čistu dušu koja isijava i greje.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: NIRVANA

– Nikada nisam voleo raskrsnice. Kada sam bio mali živeli smo na selu gde nije bilo mnogo automobila. Uvek sam imao odbojnost prema tim skalamerijama. Bilo je to bezbrižno detinjstvo. U prizemnoj kući sa verandom pomagao sam mami kada je mesila hleb, otac je često kosio travu, a zatim smo se ljuljali na pletenoj ljuljašci koja je bila zavezana između dva stabla trešnje. Nas troje živeli smo mirnim životom.

Nisam voleo dan kada sam krenuo u prvi razred osnovne škole.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Glorija Madžarac: ŽENA

Volim decu, ali samo onu koja se ne ponašaju kao starci. Volim starce, ali samo one koji se ponašaju kao deca. Ne volim ozbiljnost, a nikada nisam znao biti neozbiljan. Smatram da mrtve ne treba zaboraviti, ali izbegavam da ih se sećam. Ne volim skrivanje ljubavi, a nikada nisam znao da je pokažem…

 Moja prva žena zvala se Poezija. Bio sam veoma mlad kada sam je upoznao. Ona ne zna da sam je voleo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]