Isak Dejanović: KHAIBIT (Pustinjak, Zvezda, Mag)

  

Danas sam imao jako čudan dan, načelno lep, ali poprilično čudan. Jutros sam ustao po običaju vrlo rano, Adina moja majka je kuvala, a otac i ja smo pošli do naše prodavnice. Nije bilo mnogo posla, za nas šnajdere, krize u svetu su se lako mogle uvideti u našem poslu. Kada je stanje stabilno ljudi su šili nova odela, kupovali su skuplji štof, bolje materijale, stavljali dvorednu dugmad, birali najskuplje manžetne.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: REKLAMA ZA AUTOMOBIL „DACIA SPRING“ / Preventivnoguzniprdohvat sa ekstraktom ruže

Dacia Spring – Pristupačni automobil za sve potrošače.

Prosečan muškarac, vidno prosečnih finansijskih primanja sedi snužden u relativno novijem automobilu i gleda preko puta sebe novu Daciu Spring u izlogu. Počinje da mašta kako u njemu krstari drumovima i nepreglednim poljanama jer je u pitanju vozilo koje može savršeno da se kreće i po terenima. Čujemo zvečanje motora automobila. Zatim počinje muzička numera „Is this the real life? Is this just fantasy?” Oseća kako se kreće ka izlogu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Apokalipsa danas (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Anđeli dunuše u svoje trube
Nebo se savi u svitak
Bolest nastani zemlju i ljude
Pobeda sad dojaha na belom konju
Noseći početak koji posta samo zrno kraja

A mi se kao i uvek držasmo za ruke
Nastavismo ono zbog čega volesmo život
Da mislimo da volimo
I volimo da mislimo

Život nam izmače
Kao pesak iz otvorenih šaka
Zaćuta u tišini ničega
Da sačeka sve ono što dolazi posle njega[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Čulo besmisla (Fantastika + Mit remix + Umetnička priča)

Utmula i prazna tišina bezimenih urbanih pejzaža noćnih stanica, apoteka, mračnih liftova i crnih haustora. Neboderi su se kao crni vrhovi mračnih planinskih venaca nizali jednan za drugim u mračnoj noći neograničenih prostora, vrhom svojih prstiju osećao je setu, njuhom naslućivao neku bogoliku prirodu koja čeka izvan tih praznina mravinjaka. Korača ulicama videvši se iz perspektive rode, koja ga ganja kao žabu koja nije svesna da će biti pojedena. Na mahove sreće u letu, neka poznata lica ljudi koji odavno više ne postoje, od njih ostali su doživljaji, neke neprospavane noći u dimnim tavernama.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Savest / Moj san

SAVEST
(Fantastika + postmoderna)

Zaletevši se u grobni san, oči mu se zaklopiše pred javom kao zalupljena vrata. Unutur njegovih misli, beše vlažno kao u devičanskim gaćama pred snošaj. Nevidevši svoj odraz u ogledalu kupatila, otvorio je kuhinjska vrata i našao se u dnevnoj sobi kuće svoje babe. Međutim u sobi se nije osetio starački vonj mokraće i zagledavši se u ogledalo nije mogao videti svoj lik. Sfumato, izmaglica neogračineog, a opet ne vidno ograničenog prostora.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: KOB MRTVE VODE (Horor + Žensko pismo)

Istočna Srbija 18.vek.

Živorad je bacio kramp, počeo je već prstima deljati komad po komad zemlje k’o noć crne, izvlačeći je iz džinovske rupe u svojoj avliji. Graške znoja svijale su mu se o vrat praveći omču, vetar je šibao nad dubokom rupom čineći njenu vlažnu nutrinu još hladnijom. Jeza, jeza se uvukla kao studen u kosti iscrpljenog čoveka kojem je vračara rekla da se pod njegovom zemljom krije bunar vode lekovite.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: POSLEPODNEVNO FAUSTOVANJE (Programer) (Eksperimentalna proza + Postmoderna + FFUNS)

Ime – Antonije Petrović, rođen u Sremskim Karlovcima u subotu, 11. decembra 1989. godine. Doktorirao biologiju na Prirodno matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Pre toga dva semestra studirao medicinu, zatim po semestar i po istoriju i srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno stanje – nezaposlen i suicidan, sklon blagim izlivima razvrata, neuredan, zapušten i očajan. Teološki stav – ateista i zakleti darvinista. 1Izvor iz gradskog arhiva grada Novog Sada, novinski članak „GENIJE NAŠEG KRAJA“  2027, Demokratski list „POBEDA“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Дејановић: ДАЉИНЕ (Стварносна проза + Експериментална проза + Омнибус + Кратка кратка прича)

I
(Кулминација)

На „радио Минхену“ неким чудом затрештао је „Свилен конац“, а један је гастарбајтер певајући у свом камиону сетно заплакао.

II
(Перипетија)

Једна је жена у селу над шпоретом бдила, бдијући над ручком свог љубавника.

III
(Расплет)

Пред нову годину поштом је шестогодишњак добио играчку, пластичног робота на навијање.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: TRAUMA ’44 (Istorijska proza + Jezički hendikep: dijalekti + ???)

1942. godina
Okolina Novog Sada.

Smrdelo je jutro na žuto zapišan sneg, krv i strah, ništa sem mrtve tišine Tise koja je u sebe progutala novi kontigent naroda. Mulj-žuti probijeni krugovi na ledu koji sa mostova izgledaju, kao tamne oči uplakane žene koja je svedočila nečemu strašnom. Zima je hladno gledala u to, snegom prekrila tragove, zamrznula oči reci i drveću vetrom poručila da ćuti. Zemlja je ućutala, jer zemlja zna da ljudski humus, najbolji humus.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: CRV. (Krimi priča + Nepouzdani pripovedač)

Krv, krv je natopila napuklu staru kaldrmu skupila se izmedju davno postavljenih tvrdih kocki I gnušala se među njima. Tu skupljena sa ostalim davno prolivenim kapljama spuštala se u već duboko krvlju pohranjenu zemlju. Tamo negde dole pod zemljom tekle su reke nje, u načeto jezgro, u kore koje su već pucale pod njom u vrisku sablasnom toliko da je svet i gore još uvek brujao o njima. O njima, o svakoj beznačajnoj smrti pojedinačno.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]