Исак Таријелов: СМЕНА ДОБА (Краљ штапова, Обешени човек, Точак среће)

Трагајући, по повратку из рата, за златом које је сакрио у некаквој гори, Златан је наишао на јаму коју никада раније није уочио. Била је обележена двама храстовима и двама јелама. Када је ступио унутра, осети влажан ваздух и виде златну светлост по тлу, која је, како је залазио дубље, бивала све јача заједно са све јаснијим црним линијама сенки које су је пресецале, а размак између њих се такође посетепено повећавао.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Распарчавање (Фантастика + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Време је, схватио сам, да се одрекнем себе, и полако повучем своје пипке из сваког ћошка и запећка постојања. Скучено је у мом телу, а опојни ветрови пиште и шибају између његових слојева, налик на ткиво лука. Да, моје је тело као лук; безброј слојева који се лако расцепљују, а заједничко им је једино то што ниједан од њих не припада мени.

Окрунио сам све орнаменте, истргао месо са костију постојања, и све стварне ствари растворио у чисту и једноличну материју која се претапа из једног облика у други.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Како се калила историја (Фантастика + Женско писмо + Вербо-воко-визуел)

don’t get sentimental, it always ends up drivel.

Поређење зоре с ватром старо је колико и прва непроспавана ноћ: силно и тромо, ноћно небо се вртело у глави неког прапретка који је у њега гледао сузним, замућеним очима, несвестан пламена који му је пецкао крвава колена. Let’s go manger à la desayuno – Варшављанка је буктала – у хотелу су, освојеном, витлале чаше, и сви су имали по хиљаду ногу које су мрвиле до праха малтер и орнаменте осуте са зидова што се простиру све до високих плафона.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: ПРЕОПТЕРЕЋЕНОСТ / ОПИС СНА

ПРЕОПТЕРЕЋЕНОСТ
(Историјска проза + ФФУНС + пародија + омнибус)

all these people that you mention,
yes, I know them – they are quite lame
I had to rearrange their faces
and give them all another name

(Desolation Row, Bob Dylan)

Након што је госн Вагановић, познатији под псеудонимом Русивоје Хртковић, постхумно пост-сахрањен на пост-гробљу како и доликује, Његово пост-опело било је најстримованији хит ин д Јунајтед Стејтс ов Америка.

Цео свет је плакао.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: ДИЈАЛЕКТИКА ОНТОГЕНЕЗЕ (Експериментална проза + Вишегласје + Женско писмо)

(свима, само не Роберу Бресону)

По селима – где је рат прождрео све иће и пиће, никад се не ситећи, а мушице су прогризале краве као мољци одело – пролазила је данима, у таласима, огромна и црвена војска. А подно нашег села протезало се језеро, врело и несагледиво. Kажу да је на дно пала црна и обла бомба, али да није експлодирала, већ као да је потонула у неко друго небо.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: ПОВЕСТ О ВЕЉЕМ ПОДВИГУ БРАТА АВАКУМА, који беше монах светогорскога манастира Пантелејмона, а потом и архимандрит манастира Златице, и владика епархије темишварске (Епископ) (Фантастика + Уметничка прича + Пастиш)

Min hametzar karati Ka,                                 Из тјескобе повиках ка Господу, и услиши ме,

anani, bamerchav Ka                                      изведе ме на пространо мјесто Господ.

                                                (Псалам 118:5)

Слани мирис привлачио је гуштере и гује уз стене да се прибијају и омамљено чешу свој прастари и грешни свраб. Од врелине све се стиша и збије у нечистим и каменитим забитима пустиње душе, те ни семе ниједно не може нићи.

Малосхимник, и том преимућству недорастао, и те премилости недостојан да се међу живе убраја, Авакум са одушевљењем и дивљењем које расцавтаваше дух његов и лик му обасјаваше, посматрао је икону Богородице Тројеручице која му се осмехивала кроза дим што обавијао ју је.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: РОЂЕНДАН БИГ РИСТОВСКОГ (Експериментална проза + Митови ремикс + Вишегласје)

Одраз му се представи. Ја сам Ђаша Антиристић, сервус. А Ви сте оно што ја нисам, што можда меџнуном зову – и извуче му једну ружу, росом окићену, иза уха. Волите севдалинке, срцоломије и, кад сте расположени, меланж. Живите у Козмопољу, тамо где све ниче; моја маленкост чамује у Злодолу, где успевају само наранџе и атентатори, у чекању на проклетог Попа да раскрсти Попово раскршће. Тада више нећете морати да се враћате![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Tarijelov: KILL YOUR IDOLS (Stvarnosna proza + Nepouzdani pripovedač + Kratka kratka priča)

napokon, pomislih skoro naglas, sredivši svaku dlaku na glavi kao klavirsku strunu. prebacim aktovku preko ramena, napipam ledeni pištolj u njoj, jer budala si svakog dana sem jednog, i napustim kancelariju, zaputivši se u park u kom stalno urla neka grlata dečurlija. tada vidim da sam u gustom hladu, koji mi se učini poznat. pogledam iznad sebe – to je bio niko do Antonije Sopranovič ćelavom glavom i bradom!, strašni protagonista serije koju pratim, ali ne shvatam.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Tarijelov: Priča o Isaku (glosa u prozi) (Nežanrovska fantastika + Postmoderna)

vi što oltar digoste
da žrtvujete decu –
više da to ne činite.
spletka nije proroštvo,
nit iskušani ste bili
od zloduha, il boga.
vi što bdite nad njima
s oštricom tupom, krvnom,
ne bejaste tu pre,
kada ležah ja na gori,
a ocu šaka drhtaše
jer mu divna beše Reč.

(Lenard Koen – Story of Isaac)

Kada napunih sedam leta, a svako revnosno provedoh u jednom smrtnom grehu, pođoh za ocem na goru.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]