Ivan Benčik: VRTLOG

Jednog jutra naše dete je nestalo.  Moja žena je zatekla prazan krevetić kada je ušla u sobu gde je beba inače spavala. Obavestili smo policiju, trebalo im je skoro dva sata da se pojave. Oba policajca su se zvala Mirko. Nisu pronašli znakove provale. Nije bilo otisaka stopala u blatu oko kuće. Sve je bilo netaknuto. Napravili su zapisnik i otišli.

Meseci su prolazili. Zaboravio sam kako beba zvuči i kako beba miriše.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: KUFOS

Moram da se ispovedim nekome.

Čekao sam godinama na ovaj trenutak. Najbolje bi bilo da krenem svoju priču ispočetka.

Ona počinje na mojoj prvoj godini fakulteta. Kao i svi drugi brucoši, istog dana kada je moja noga prešla prag Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, bio sam upozoren: „Hej, pazi se Isidora Kufosa“ ili „nemoj, ponavljam nemoj, da se zameraš Isidoru Kufosu“, a ponekad čak i „ako te Isidor zapamti, gotov si mali, nećeš nikada završiti ovaj fakultet“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: „HOD PO ZLATNOM TRNJU“ (Memoari Davida Glasnija)

Dragi prijatelji, verni čitatelji i ljubitelji pisane reči, sigurno ste primetili moje neobično dugo odsustvo, kao i manjak novih tekstova i recenzija. Ne brinite sa mnom je sve u redu, još uvek sam živ i zdrav. Bila su to duga 3 meseca i sam sam iznenađen da je prošlo toliko vremena. Razlog svemu tome je bilo čitanje gigantskih memoara Davida Glasnija “Hod po zlatnom trnju”. Ako nikada niste čuli za ovo ime, ništa ne brinite, nemate razlog za stid, do pre 3 meseca za njega nisam čuo ni ja.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: KUĆA BEZ KROVA (partizanski + naučna fantastika)

Zatvorio je oči i dopustio je sebi da ga uhvati san. Nije mu smetao ni roj mušica, niti hladnjikavi povetarac koji se spuštao sa planine. Bio je april i kao svi mladi ljudi osećao je naboj proleća u kostima, osećao je kako mu se neka unutrašnja snaga vraća i svu toplotu svoje krvi. Upijao je sunce kao maslačak. Zanesen, nije čuo korake koji su mu se približavali.

– Ajde diž’ se linčugo jedna![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: GITARISTA (Elvis Presli)

Pilat mu tada reče: » Ti si dakle kralj? «;
Isus mu odgovori: » To si ti rekao da sam ja kralj.
Ja sam rođen i došao u svijet da svjedočim istini.
Tko je rođen iz istine sluša moj glas. «
– (Iv 18, 37)

He can move you from the rear
Drive you from your fear
Bring you through the mirror
He did it in Las Vegas
And he can do it here
Bob Dylan – „Went to See The Gypsy“

1.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: TEŠKA VREMENA (CRKNUTI VRABAC NA KIŠI) (bez O)

Bila su neka teška i čudna vremena, kakva se pamte i prepričavaju u kasnijim danima. Spaljenici su žilavi. Prinuđeni su da budu takvi. Sav živi svet zna da pre ili kasnije nastupa suša ili nestašica dragih im resursa, jer Majka Priruda je zla i prepredena majka, u stanju da te s vremena na vreme iscedi,baci i šutne u bubreg, divljački. Iznenada se nađeš nasukan na nekim stenčugama usred ničega, ležiš na samrti, na mukama i ispležen, vidiš senku kružećih lešinara , a Majka ti se sve vreme smeje sa visine, gledajući te u patnji.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: PUCNJAVA U EL PAROSI (Andrea Vranić, „Slušaj, da ti ja kažem nešto kao voajer voajeru“)

Jednom našom zabačenom i zaboravljenom prugom sada juri voz. Njegovo odredište – El Parosa, njegova brzina – nepoznata, ali po tvrdnjama nekih koji su putovali njime, to je ona brzina koja te u prvi mah prikuje uz sedište ako si neoprezan. Pritom, svaki put kada dostigne veliku brzinu, ovaj voz pravi strašnu buku, kao što to čini i sada. Jedan čovek želi da iskoči. Dok se s obe ruke drži za dovratke, pred njim se brzo smenjuju njive, bagrenje, ograde, kamenje, bagrenje, njive.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: SANJAO SAM TRSKU I PLAVO JEZERO

Nisam mnogo mario za to kako izgledam tog jutra. Brzim skeniranjem prostorije pronašao sam čistu košulju, navukao farmerke, po navici uzeo jaknu, kutiju Lakija i ključeve od stana i izleteo na ulicu. Ispred zgrade čekala me je opel askona boje rđe, Samir je bio naslonjen na auto i ugledavši me dobaci mi limenku piva koju svejedno otvaram iako nisam bio raspoložen za pivo tako rano.

Samirova askona je lagano klizila ulicama, ja sam polako ispijao svoje piće i posmatrao ljude i  izloge kroz otvoreni prozor.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: JAHAČ (Ero sa onoga svijeta)

Jahao je već treći dan dok njegov konj konačno nije posustao. Daleko na horizontu, sunce je počelo da zalazi, a on je nemo stajao i posmatrao kako sa danom izdiše i ova snažna životinja, smrdeći na znoj. Konj ga je ipak, posmatrao nekako mudro. Jahao ga je tri dana i tri noći, gotovo bez prestanka, na konju je spavao, sa konja je čak i mokrio. Zaustavio se samo da bi pojeo nešto divljih jabuka koje bi nalazio pored puta, od kojih bi mu se potom, stomak stezao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ivan Benčik: SLATKI PLODOVI ILI DNEVNIK MLADOG ČOVEKA (Bik)

20. septembar

Bože, koliko je dosadno u ovom mestu! Pitam se, kako oni uspevaju da izdrže? Svaki dan razgovaram sa istim ljudima, svaki dan vodimo isti razgovor. Ovo selo, koje sam u početku tako lako zavoleo, njegove ljude i jednostavnost njihovog života, danas vidim kako mi sve to jede dušu. Jedva čekam da se moj rad ovde završi.

  1. septembar

Sinoć se u selu slavio svršetak berbe jabuka. Bio je dobar rod.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]