Јелена Марковић: РЕИНКАРНАЦИЈА ИЛИ САН?

Све те слике висе у тами попут авети.  На зидовима готово да нема слободног простора, тешко их је пребројати. Са њих пиље очи које изгледају као да су живе, гледају пред себе као да се питају којом ли су чаролијом тамо доспеле. Насред атељеа стајала су платна која су била пажљиво одабрана.  На сваком од њих била је приказана сцена из различитог историјског периода.  На једној, стоји слика набораног старца с турбаном на глави , поглед му је усмерен у даљину, далек и тајанствен.    [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jelena Marković: NIKAD NIJE KASNO ZA ISPRAVNE ODLUKE (Jarac)

Zora se najavljivala na prozorima kada ju je probudio zvuk sirena koji je dopirao sa ulice.

Pogledala je na sat, 07:15h. Protrljala je oči i duboko uzdahnula shvativši da je čeka naporan dan na poslu.  Uskoro joj se bliži rodjendan. Iskreno mu se radovala i volela je to što je rodjena prvog janura.  Iz misli ju je trgao zvuk mobilnog telefona, nije ni morala da pogleda, znala je  ko je.

„Izvini za ono juče, nadam se da ćemo imati priliku da razgovaramo o tome danas“ čuo se ženski  glas sa druge strane. [ЧИТАЈ ДАЉЕ]