Јелена Весић: СУТОН

Враћао се кући из престонице након два месеца. Журећи да стигне на аутобус како би што пре побегао из ужурбаног града пуног смога и лица без осмеха, прекорева себе јер се опет враћа у сутон. Увек у путу ухвати свој поглед залепљен у даљину онда када дан постаје ноћ али још увек није постала. Поново је дозволио себи да путује баш на том прелазу који је из неког разлога у њега уносио немир.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]