Јована Војводић: ТУГА И ПО НОЋУ

Интервју са самим собом се одвио кроз солилоквиј и у ретроспекцији:

Да ли би ишта променило да сам уместо у грађевинске скеле гледао више у ноте Жоржа Бизеа?

Када сам видео оца на плочицама, да се вратио, ја сам све вредности нота и њихово тонско трајање оставио за собом и почео да гледам у његове џепове. То је био лош и неадекватан дочек, али моје деветогодишње васпитно искуство то тада није познавало.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Јована Војводић: СРЕБРОМ ОКОВАНА

I

Важно је само да је била седамдесет и седма година, а век прошли. Четири године након што му је објављена Гвоздена завеса, декан је помислио како би му била потребна иста једна и сада.

До пре неког времена, док је шетао без нове титуле, а са пређашњом професорском, није могао свакодневно са њоме да обитава, иако ју је често посматрао, јер му је увек била непосредно близу. Сматрао је зачет чин искушења већ делимично почињеним грехом, али се опет тешио јер није потпун.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Јована Војводић: СЕНЕТ

Да је Нефертари којим случајем могла заиграти рулет у Вегасу, био би то истински успешан подухват. Али не и под пером Јоване Војводић. Разлог за останак у историјски верном амбијенту јесте могућа бојазан да се направи преседан у списатељској рутинираности. Отуда египатска краљица остаје поприлично верно евоцирана. Управо са таквим знањем суочени, екстравагантна очекивања су изневерена, али су по питању осталих наративних елемената, може се рећи, надомешћена.

*

Древно египатска надметничка настројеност испољавала се у различитим и многим сферама живота, и тицала се подједнако прибављања природних ресурса, ратних дејстава или друштвених игара.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Јована Војводић: НЕБЕСКА ДЕПЕША (партизански + научна фантастика)

У јуну 1941, Анте Павелић је донео одлуку о оснивању Државног равнитељства за обнову којом су сви фрушкогорски манастири потпали под патронат усташке власти. Ова служба имала је задатак да исцрпи што више материјалних добара из православних светиња.

*

Искушеник Сергије добровољно је почео да прикупља све драгоцености из трезора, да очекиваним несрећницима отежа посао похаре која ће ионако бити успешна по њих. Знао је да ће их путир и филигранско кандило занимати понајвише.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Јована Војводић: САФИРИ (Исадора Данкан)

Данканова је могла да удахне небо када би погледала у драго камење. А они, пошто су били њени, њедрили су осећај да је и то небо само њено. Можда баш зато што је изнад њедара тај осећај био најјачи. И мешао се са стегом, са леве стране само мало. Кад би осетила тај притисак при неиздрживом, њена рука већ би, механички навикнута, била принета ка том подручју. Онда би остајала ту пар момената, тако да се у том интервалу губио појам о томе зашто то чини.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Јована Војводић: ДОРЋОЛСКА БАКАЛНИЦА И ИЗА (без Е)

– „Рaјко, јутро ти добро! Клижу капитали, а?“

– „Клижу, клижу, да. Исклизнули. Триста грама ратлука са пистаћима сам продʹо управо.  Алʹ, док ико задовољава грло, гунђати јок. 183 динара“, па протрља рукама крпу тако их бришући од скроба који оста након купца. Онда спушта врх џака тих турских ђаконија, пажљиво, истим покретом надоле увијајући, и ја губим наду да ћу добити комад за насладу. Мислим како му одмах морам праштати – ја сам наказна (што ишта тражим џаба), он само дућанџија.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jovana Vojvodić: ROĐENJE, POGREG I OGREB (Dušan Karabasil)

Isprva nisam znao šta se desilo, jesam li video ili osećao. Znam da je došlo do prekida crnine i pojave nejasnoće bez svetla, i baš kad sam pokušao da je razjasnim očima, počelo je da mi povređuje telo, ali i otklanja hladnoću.

Video sam majku i bio obmotan mamutskom razderotinom od kože.

*

Osmeljen, postao sam i zreo. Tome su me podučili, uspeli su u tome, uprkos težinama tog procesa i najvećoj od njih – neevoluiranom govornom aparatu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Јована Војводић: ПА И ШТЕТА ЈЕ

Знојим се ко да се открављујем. Није до сунца. Не би требало, много је хемије сасуто у ме. Једном да нас третирају како треба! Утувљујем себи да би се ваљало расхладит’: хладњача звучи као добро решење, спас, и немогуће је. Маринко ју је закључао, одузевши ми прилике да останем како треба. Рекао ми је да је ми неће бити лоше ни на другом месту, и да је тамо температура сасвим одговарајућа, онако прохладна како волим, те да морам да кренем.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Jovana Vojvodić: ŠKAMPI (Rak)

– Prije bum rodil ježa, nego tebi ugodil. Zlopatim se, Tonka.

– E, znaš kaj, Krešimire?

– Kaj?

– Fućka mi se fakat za tvoju rivu.

– A za obalu? Da prošećemo do tam’?

– Prekokrasno, al ne, ne mrem ti ja romancu i jalovite pokušaje zavođenja.

– Lipo je, svidilo bi ti se.

„Ne bi joj se svidelo, šta si ja umišljam“, prećuti on. Ribanje u čunu ni predložit ne smijem, kamoli nešta drugo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]