Kami: Dah (Eksperimentalna proza + Pesma u prozi)

Rekla je:
„Kad porastem, biću balerina,
kao što je bila moja mama.
Postaću dama i udaću se za svog baletana.“

„A, jel mogu ja da budem tvoj baletan?“

„A, jel umeš da se ljubiš?“

„Umem!“, rekoh i poljubih je u obraz.

„Ne tako!“

„Nego kako?!“

„Onako filmski!“

„A, to ono kao bajagi…“

„Me ne, izistinski“

„Izistinski!?“

„Da, izistinski.“

„Hajde, pokaži.“

„Važi. Zažmuri prvi
i otvori malo usta.“

„A ti?“

„I ja ću svoja,
pa kad ih prislonim na tvoja,
a ti se onda isplazi.“

„Ma, neću da se plazim!… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kami: Caludni (Eksperimentalna proza + Postmoderna)

Kako je mekano.
O kako je nežno.
Moje jagodice na prstima ne mogu da izdrže da ga ne dodiruju. Osećaj koji se budi u meni je neverovatan.
O kako volim da provodim vreme ovde.
Sve je tako tiho, tako mirno da mogu da čujem otkucaje srca svog.
Brojim.
Pitam se zašto ranije nisam bio ovde?
A kako sam uopšte i dospeo ovde?
Ma nije ni bitno. Lepo mi je.
Uvek sam se pitam zašto nema prozora?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kami: Tajne Kočićeve ulice

To je bila Kočićeva ulica, starogradsko sokače. Svima poznato po tome što je jedino sačuvalo duh prošlosti grada. Pored vrelog, suvog asfalta, novonastalih fabrika i modernizacije grada, kaldrma u Kočićevoj je opstala kroz vekove. Jednom rečju bila je to prava čaršija, koja je deo kulturne, privredne i istorijske baštine grada. Na glavnom trgu se nalazila česma oko koje se skupljao narod. Česma je bila mala, nimalo spektakularna, nimalo moderna, nimalo funkcionalna, čak ni nimalo ispravna.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]