Капица: 11. ЗАДАТАК (Петица мачева, Тројка пехара, Десетка дискова)

  

Сан Франциско, 2022. година

Чује се звук штикли ципела које кратким и брзим корацима додирују бетон који већ око 19 часова испарава, дајући последњи знак још једног јулског дана. У такси улази Меган, видно у журби.
,,Улица Прескот, број 138.“ рече Меган, и одмах након последњег извговореног слова, почне говорити у слушалицу телефона.
,,Све сам организовала за усељење, само ја нисам спремна! Радим од јутра до сутра, људи баш имају проблема са организовањем свог времена, никад ништа не може по плану, вечито нешто искрсне![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: ПРОТЕИНСКИ ПУДИНГ „ZBREGOV“ / BLABLA TRASH – КАНТА ЗА СМЕЋЕ СА ПОДСЕТНИКОМ

Протеински пудинг Zbregov

Реклама почиње сликом девојке у свлачионици теретане. У позадини се чује музика са оптимистичним тоновима. Девојка је висока, има дугу смеђу косу везану у реп и витку линију са видљивим мишићима. Њеним црвеним образима и натезањем флашице воде имплицира се на то да је актерка рекламе управо завршила са својим тренингом. Девојка отвара ормарић са стварима и узима телефон, читајући поруку која се приказује и на екрану. Као пошиљалац поруке наводи се њена бака, што поред имена и емоџија црвеног срца упућује и слика у левом углу поред истог.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: Седам минута до пакла (Експериментална проза + Непоуздани приповедач)

По глазираном црепу ударале су капи кише, у ваздуху остављајући мирис траве и цветања липе. Ана је волела звук кише као и мирис липе, те је радо остављала прозор отворен, а уједно и како би дозволила свежем ваздуху да се увуче у загушљиве и мемљиве просторије дворца. Жалузине никада није затварала, јер се, како је често говорила Анки, осећала заробљено и лишено додира са спољашношћу. Кишно јутро није дозволило коњушарима да изведу коње на пашњак, али јунска киша прија не прија само Аниним чулима, већ и коњима, јер је то значило да ће бити омамљени мирисом траве, а затим и њеним сочнијим укусом.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: Прва прича / Друга прича

Прва прича
(Фантастика + Песма у прози)

Усамљеност

Стање ума,

карактера,

мисли,

хтења,

тела?

Заглављен у сопственој љуштури, као у самици са зидовима од огледала.

Корак напред, па пет назад.

Негде на том путу ка напред, осетио сам твоју кожу на својој,

најежио сам се.

Моји атоми су одувек волели твоје атоме.

Грлила си ме

Као дете мајку која му се на трен учинила изгубљеном међ’ гомилом људи.

Био сам срећан.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: МИРИC ЦИМЕТА У ГРАНАДИ (Стварносна проза + Аутофикција + Пастиш + Еротика + Зодијак)

Тог дана се нисам се пробудио самовољно, руке су ми биле суве толико да сам их чуо приликом стављања руке испод јастука, а грло ми је било дехидрирало. Обично прогутам још оно мало пљувачке што ми се витално скупља у устима и наставим да сањам. Овог пута сам устао, што сам сматрао успехом за тај дан. Вода, из кригле за пиво, деловала је укусније него икада. Волим кад се не разочарам унутрашношћу добре амбалаже.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: ИЗАЗОВ ХАНСА И ГРЕТЕ (Посластичар) (Фан-фикција + Вишегласје)

Евергрин је миран у ово доба године. Дрвеће је олистало, и дрвореди изгледају лепше него иначе. Поље лаванде одише опијајућим мирисом, и мешајући се са мирисом колача из мог дома представља мирис у којем уживам свако јутро док на тераси пијем чај од наранџе са ђумбиром. Док пијем чај поглед ми пада на дрво бадема које је и ове године лепо процветало, обећавајући добар марципан, и то ме веома радује. Идилична атмосфера је оно у чему уживам, али углавном сама.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: МИРИС КЕСТЕНА НА ТРГУ МАРИЈЕ ТРАНДАФИЛ (Експериментална проза + Аутофикција/ток свести)

Промрзли су ми прсти, и руке већ помало испуцале, а џепови од капута бушни. Шанса да ћу бар на кратко угрејати прсте и пронаћи неку изгужвану, заборављену новчаницу, избледела је скоро као тај исти капут. Када неког чекаш, време је неухватљиво више него иначе. Постоји време за срећу…оно које лети. Стићи га не можеш. И време за чекање…које је спорије од оног најспоријег. Мирис печеног кестења испуњава хладан ваздух, и тиме га чини још неопходнијим.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: АДРЕСА ЗА ПИСМА ДЕДА МРАЗУ (Синопсис романа + Крими прича + Језички хендикеп: без глагола)

Адреса за писма Деда Мразу (Синопсис романа+ Крими прича+ Језички хендикеп: Без глагола)

Егоцентик и манипулатор, лажов, прагматик, стрпљив: психијатар Виктор Адлер. Зашто забога у стану госпође Соколов? Три месеца као тренутак: новембар, децембар, јануар. Можда због празника? Окићена јелка, на врху позлаћена звезда, на гранама зимзелена фотографије. Наше фотографије. Моја, Ољина, твоја.

На столу фасцикле са папирима, гомилом папира. Одакле му све то? Лиснати кроасан са лешник пуњењем и дупли еспресо са бадемовим млеком до 2/3 картонске чаше-његов рецепт за добар почетак дана.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: Недеља (Стварносна проза + Сценарио)

(Стан Вукашина Васића, Грбавица, 20. септембар)

„Е, брате.“

„Е, кажи.“

„Је л’ си видео ти онај хаос синоћ…Од свих варијанти журки на којима смо могли да завршимо, ова је била прилично занимљива за посматрати. Додуше, видно поље ми је било заклоњено кад је она плавуша са канџама наслонила свој Ајфон на мене, како би направили гомилу фотографија. Мислио сам да ће то моје слепило трајати много краће, али очигледно да се плавуши није допадало како је испала на првих 10 фотографија, па је форсирала.“

„Ма, не говори ми ништа, ја сам већ дошао начет у рукама оног несрећног Гојка који је коначно положио писмени из Анатомије, и одлучио да то прослави на никад пре практикован начин.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]