Катарина Перић: СЛУЧАЈ „МИН“

Дешавало се да им одсече прамен косе и сатима га посматра на њиховим нагим грудима благо осветљеним из кутка кабинета. Само су му се усне немо мицале као да се овенчавају божанством. Потом би накратко спустио главу, удахнуо и испружио руке између себе и девојке, као да од себе одгурује стену, зид или другу какву тешку ствар. Девојка не би ни трепнула. Инстиктивно би се окренула и испустила туп крик. Он узима првих неколико капи крви и одсечени прамен, па размазује по лицу.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Хаџи Катарина Перић: REQUIEM (Поговор)

Реквијемској мисли тешко би се неко одупрео од првородних до есхатородних. У том духу се симболистички кȏд одважио да преузме на себе главну улогу и гради наративни део ове двочинке кроз имена, место и време, те се у ту сврху послужио  ликом господина 7Д који, изазван заједничком појавом младог теолога Мефиста и своје жене Раве, хитерично навија за полетање још једне (седме) птице, како би могао отпочети своје приповедање. Тако број 7 постаје кȏд за улазак у духовни (и душевни) свет приповедача, а уједно и покретач наративног дела драме, где се фокус радње не помера на једнообразни живот пацијента 7Д, већ на све оне који су, попут њега, постали оковани поменутим бројем, а потом, клањајући му се, убијани гневном руком цара из Валске долине, Навуха, који се залаже за обожавање броја 6.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Катарина Перић: ПЕСКОВ ВАЛЦЕР (вестерн + крими)

УЛОГЕ:

Сели-Крчмарица
Реј-Шериф
Самурај-Човек гомиле
Ејџ-Проститутка

ЧИН 1.

[Мрак. Чује се жамор, женски поцик, музика.]

Завеса.

[Све је задимљено. Улази човек у шеширу. Седа за шанк и нервозно покрива скорелу мрљу на кошуљи.]

Човек гомиле: Хеј, Реј! Овамо! Треба нам још један играч, човече. Није те ваљда опет средила Ендијева дружина? [ Сви се смеју.]

Реј: [Не слушајући их, тражи пиће од крчмарице погледом и намигује јој.] Хвала, Сели.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Катарина Перић: У ЗЕМЉИ КАКТУСА (Волфганг Борхерт)

Месец је блед и болестан. Зато сам дошао. Желим да спавам.

 Дозвољавате, пуковниче? Бар да једну ноћ отпочинем? Дозвољавате да се одморим ове ноћи од распореног меса на земљи кактуса? Чујете ли? Чују се гласови. У ваздуху. У ноћи. Мртви су то. Много, много мртвих. Они се ноћу тискају у ваздуху. Чујте! Славослове укидање живота младог ратника! Наредите ми сада пребројавање шупљих људождера! Узимам одговорност!
Ево, с ове стране врата ја коначно удишем живот и покрећем хорду гласова у побуну.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Катарина Перић: КАРНЕВАЛ (без О)

Уста пуна крви куљају у ушима. Звечи изнад главе наређење да се узвиси мисленије Сунцу, Хлебу и Сну. Наша свенедељна карневалска прилика. Штура. Црна. Без  сувише игара.  

И на свршетку параде маске склизну тек при налету дашка земље.

Наша је смрт прва.

А кад се успнем, ту захучи најстрашније. Па се шћућурим и чекам да извири из напуклина прашњавих чељусти и мириса запекле крви. Тај пут је рика замрлих нада за гмизавце тврде земље, а њему скривалиште за бесмислице и лудила.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Катарина Перић: ТИК-ТАК (Ивана Јањић)

Опет досадна дечурлија! Још пре 11. фебруара сачекао га црвени натпис дуж целих врата: „Дуле смрда“. 11. марта су пак били креативнији, па су прецртали „смрда“ црним спрејом и написали „балегар“. Како величанствен пејзаж! Пун јаких нота, заробљени делић нечије маште који вапи за позорношћу. Мој поглед пак, не досеже толико далеко – суочава се само са ваздухом и страхом. Ја сам заиста само морнар, пун најразличитијих доживљаја. Али оних које нећу умети да испричам без застајкивања, поштапалица, пљуцкања и неприкладних коментара.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Катарина Перић: КРОМПИР И ДРУГИ ЗЛОЧИНИ (Принцеза на зрну грашка)

Госпођица Марта је још једном бацила поглед на записник полако губећи стрпљење.

-Видите! Убица! Лепо пише!

-Госпођице Марта, још увек нисте научили разлику између осумњиченог и окривљеног?

-Молим Вас, престаните са овом смејуријом и вратимо се нашем разговору! Дакле, ви сте ноншалантно дошли к принцу и код њега преспавали?

-Баш се смешни, госпођице. Што не бих дошла код свог пријатеља? На крају крајева, нисам спавала са њим, већ су ме уљудно сместили у бараку и потурили зрневље под душек.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Катарина Перић: MOLY

Гвоздено небо нека покори цветопрста зора
 и објави орлов страховит на земљу пад
И колена црног корена му сломи
Кад види јелена лудог тог
Где потоку он хита
О свему том
Ти казуј
Каћа
Сад

Хермија, Хермија…Види ову бљуцбожанску земљу, Хермија. Нису ли ти мили јелени који журе ка својим изворима?Зову нас да појемо с њима. Осете…Стрмоглавила нам се на главу амбросијска ноћ. Али твом малом њуху нису осетни полети речи играчица.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]