Клио: ПУН МЕСЕЦ (Месец, Смрт, Пустињак)

На платоу свирају Бјесови. Читам Хемингвеја и питам се како сваки човек на различит начин доживљава свет, осећа укус, додир. Једва чекам да напуним педесет и две године, то је тако далеко. Хемингвеј је закључио да човек научи да говори за две године, али научи да ћути тек за педесет. Колико је људи изгубило живот због својих причања. Тешко је говорити и живети.

Случајно сам главом разбила нос некоме у шутки.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Canon PIXMA G3411 штампач / Универзални оштрач за ножеве, маказе, бургије и остало

Canon PIXMA G3411 штампач

У првој сцени се приказује човек који гледа кроз прозор и види да је лепо време.

У другој сцени човек је изашао у двориште испред куће, легао на лежаљку и почео да се сунча држећи у рукама рефлектор за добијање тена (sun reflector tanning). У крупном плану се приказује његово лице и задовољство док ужива на сунцу. Након тога у средњем плану се приказује ауто који је великом брзином прошао путем одмах поред дворишта и подигао прашину.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Неми сусрет (Стварносна проза + Аутофикција + Песма у прози)

Моје мисли спремне су да изрекну

Радост

Бол

Тугу

Бес

Очајање…

Али, оне ипак ћуте. Схватају да је ово што имамо само неми сусрет. Сета гута речи над вечном тишином мојих најдражих.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Нероткиња (Стварносна проза + Вишегласје)

Стара, већ заборављена кућа у Мачви. Домаћин Милан Радовановић одавно није међу живима, али се још увек препричава какав је то домаћин био. Пуна житница, доста стоке и меда. Пара је било чак и за позајмљивање другима. Жена Марија му је одавно умрла од туберкулозе. Била је јако млада, свега тридесет и неко лето. Остао је Милан сам са троје ситне деце. Није могао да води рачуна о великом имању и кући.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: КОКОШКА (Стварносна проза + Вишегласје)

Преспавали су у Бристолу. Сусрет никад краћи, бурна ноћ као да је тарајала само један трен. То је било њихово последње заједничко вече. Он ожењен, отац двоје деце, треће је на путу. Његова супруга Даница је, као и он, лекар, микробиолог.

Она се није удавала, имала је пар дугих веза које су јој само потрошиле најлепше године живота и младост. Била је кустос једног београдског музеја.

Он стално путује, иде на конгресе, усавршавања у Енглеској, дежурства.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: РЕФОРМА (Посластичар) (Фантастика + Аутофикција/Ток свести)

Приближава се мој одлазак у пензију и почињем да размишљам на који начин ћу испунити своје слободно време. Седим у предивној башти хотела Парк на Бледу.Уживам у сунчаном и прелепом јесењем дану. Поглед је нестваран, зауставља се на дворцу који се налази у самом средишту бледског језера. Али поред све те лепоте, моје чуло укуса надјачава визуелну перцепцију и сва се предајем уживању у кремшнити. Љубазни конобар доноси ми брошуру из које сазнајем штошта о овом чаробном колачу.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: ДАЉИНЕ (Стварносна проза + Аутофикција)

Нису криве даљине за све наше незацељене ране, али јесу допринеле боли која пече , подмукло и истрајно попут тешке болести. Надала сам се да ћу отићи без повратка, не осврнувши се и не марећи за тебе кога овде остављам…

Вукло ме је себи то хладно, далеко сунце, нудећи ми парче обећаног раја. Покушавала сам да дохватим и упијем у себе његову топлину, да се угрејем, али како сам се приближавала бежало је од мене и бивало све хладније…као и људи.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: ТАЈНА (Фантастика + Други гласови)

Потичем из art deco епохе. Купио ме је господин Р. још пре рата. Красим његову дневну собу. Преко пута мене сместио је своју фотељу, у којој проводи свако поподне читајући дневну штампу и бацајући по који поглед ка кључаоници мојих вратанаца. Његова супруга Јела била је телеграфкиња у градској Пошти. Имамо своје ритуале и наша свакодневица у длаку је иста. Јутро почиње звоном будилника у тачно 5.30 h ујутру, у само рађање зоре.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Сребрија (Нежанровска фантастика + сатира)

Освануло је још једно суморно јутро са укусом безнађа у чистилишту у маленој Сребрији.

Главешина се управо пробудио и дивно наспавао. Облачећи скупоцено одело помисли како би данас могао да прошета до Бироа за небеска питања пред састанак са грађанима. Пијуцкао је кафу, полако уживајући у сваком гутљају, и гломазним неспретним рукама ломио чоколаду, бирајући само комаде са лешником.

„Дужност зове“, рече док је пред огледалом, изврсном глумачком вештином, увежбавао израз намученог и непроспаваног лица.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]