Kristina Posavčić: KITOVI IM NOĆAS NISU PRIJATELJI

Hladna oktobarska noć. Istovremeno vladaju i mir i nemir. U blizini je reka pa ume posebno da zahladi ovako kasno. Čuju se žabe, psi, sove i ponekad voz. Ulica ništa drugačija od drugih. Siva, mirna. Tu i tamo čuje se džez odnekud, čuju se pijani razgovori, čuju se glasne i prazne misli. Svako na svoj način i svojim tajnama ispunjava atmosferu. Oseti se miris vlage i dima. Oseti se praznina. Ko uostalom voli da je budan u ovo doba i da svedoči ovome?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: ČETVRTI SPRAT

Niko nije siguran kada se sledeći događaj tačno desio. Izvori su drugačiji a ja ću ga ispričati onako kako sam ga čula od svog pripovedača tako da ukoliko ima nekih nelogičnosti – nemojte mi zameriti.

Sigurno većina prolaznika koji se svaki svojim razlogom nađe u zgradi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ni ne razmišlja o njenom poreklu, o njenoj ideji. Legenda kaže da se misao o ovoj zgradi nalazi vekovima unazad.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: (NE)PODNOŠLJIVI SNOVI

Novine Književna pravda:

,,(Ne)podnošljivi snovi“ Kristina Posavčić

Sa vremena na vreme, potrebno je da se podsetimo da ovaj svet pripada svima nama. Da ono što nikome nije slično i ono što je nama najviše lično smo mi sami. Magija ljudskog postojanja i njegova nerazumljiva istina jedne su od prvih tema o kojima počinje da se piše u istoriji književnosti. Često zagledani u nijasne a ne u boje, u linije a ne u oblike, polako upadamo u životne šablone i postajemo slepi za lepotu, smisao, zahvalnost.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: U DRUŠTVU MRTVE KNJIŽEVNICE (Virdžinija Vulf)

Ko bi mogao da sanja, draga Virdžinija, da ću se naći sa tobom ovde? Na prelazu, na ivici, između odluke, između činova… Između života i smrti. Da ćeš baš ti biti ta koju ću izabrati?

,,To ne biraš ti, ne biram ni ja, prosto biva tako. Mi koji smo tamo, sa vremena na vreme dobijemo priliku da posetimo Vas, koji ste ovde. Koji prelazite. Zajedničkim nas čini, pored ishoda, način kojim smo ga napustili.“

Napustili koga?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: PRAZNINA (bez E)

I ponovo sedim tu na istoj klupi, ranjiva i očajna. I ovaj put prostruji mi kroz kosti isti strah. Ponovo bolnica. Ponovo isti smrad, ponovo isti sprat. Svaka druga prazna duša u istom mantilu, sa očima punih hladnih dodira koji objašnjavaju kako život prosto tako mora da biva – surov i ružan.

Jadnim očima posmatram žutu odvratnu boju na zidovima i razmišljam kako da odbacim svaku misao koja pomisli da približi svoju opasnu oštricu u mom pravcu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: GRAĐEVINSKI RADOVI NA ZEMLJI (Pavla Banjac)

I

Ovo je još veći pakao.

Ali ko je mogao znati da ću se padom probuditi ovde. Anđeli su makar pevali u horu, sa nekim smislom, ali ovi Dole vrište svako na svoj način. Verovatno me je kaznom Investitor poslao ovde kako ni sam ne zna tačno šta će od sebe i verovatno je ovo samo još jedan od njegovih nedovršenih Projekata.

II

Situacija je loša. Samo trče, urlaju i trče.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: NE VOLIM KADA ME SVI GLEDAJU

Ulica pokojne babe. A na kraju nje ona polu-izgrađena kuća od betona koja se nalazi u mom naselju, ona koju uvek svi zaobilaze. Ne razumem zašto niko neće da izađe napolje. Svi me gledaju kroz svoje prozore, i to od svih ljudi baš oni. Nisam znala da baš oni svi svi žive u istoj ulici zajedno u istim kućama. Kao da su namerno dogovorili neki plan protiv mene i sad se tu našli.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: PUT (Riba)

Vožnja do crkve trajala je već sat vremena. Verovatno nam je ostalo još pola sata. Kao da mi ceo ovaj dan nije dovoljno mučan a sad i ovo truckanje u smrdljivom, zagušljivom prostoru. Misli mi udaraju kroz glavu po taktu udaranja kopita konja ispred nas.

On je u kočiji ispred sa svojim ocem i braćama. Naravno, nije me još video. Videće me tek kad mu budem prilazila na oltaru. Ja verujem da će da mu se svidi haljina, meni je ipak smešna, i sigurno besmislena.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: DEMON IZ JAME

“Zaista, kada bi imao još dve glave, bio bi pravi Kerber!“ reče uplakano mlada devojka i otriči nazad u svoju sobu.

Naime, njen otac bio je tvrdoglavi starac koji je uporno odbijao njene molbe koje su uključivale ideju da napusti kuću. Verovao je da napolju ne postoji ništa osim zla, nepravde, tuge i sebičnosti, te je tako odlučio da zaštiti kako i sebe, tako i svoju ćerku koju je jedinu imao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kristina Posavčić: DIŽEM MAŠTU

Da li si nekada video kišu?

Molim?

Da li si nekada video kišu?

Posle kratke pauze zbunjeno i sa oštrim pogledom pogledao me je i rekao: ,,Ne rauzmem tvoje pitanje.” Pa lepo te pitam, da li si nekada stao i gledao kišu? Ne slušao, nego baš gledao?

,,Kakve veze tvoje pitanje ima sa celom ovom našom raspravom?”

Pa zanima me da li si nekada gledao kišu. Da li si posmatrao u kojim sve pravcima lete kapljice dok duva vetar, kako udaraju u površine, kakvi sve tipovi kiše postoje i koji je tip upravo taj sad koji pada dok je posmatraš?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]