Лазар Буква: ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ (Јарац)

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЕНОХУ
које се даје разумети године 3555. у Новом Јерусалиму, на лево ухо шапнуто

Forse tu non pensavi ch’io loico fossi
– Dante, Inferno, XXVII 122-123

Ко не зна сиријски, остаје му само да цркне од муке!
– Тодор од Суботе

 

Ја, Енох, сјајни и неоспорни, звездочатац и чатозвездац, на прилику ангелу саздан, од сна уставши споведам шта видех и чух и сазнах о ноћи  која беше пре свих ноћију и о тами која беше пре свих тмина и о времену, дакле, када доиста не беше ничега, а Ништа-постаде![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Буква: ТРИГЛАФО ДИВЈО ПАСЧЕ ИЛИТИ КЕРБЕРИДИОН

ТРИГЛАФО ДИВЈО ПАСЧЕ ИЛИТИ КЕРБЕРИДИОН
-тон Ромеон парамити-

от елинскаго на сербски језик метафрасмено Арсенијом Мавропулосом Грком
1776.

 

ПРОИМИОН

Беху на исту годину и на исти дан те на исти цас ( а који тацно, ден ксеруме!), три иста брата от утробу рођена. И пуно исрасли за малу коју годину, и пуно на кефало подебљали и на весеље, па уфек прафили салу у икојења, у сфоја и тудза породица. И понеки се от суседов наљути на салу па иг сфу от три по имене отера стон диаволон.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Буква: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

или

како Тодор од Суботе, Николча и Фарук-ал-Банани испијају безалкохолно пиво

Пре него што кажемо где су седели и о чему расправљали, нека буде знано и утврђено и у обзир узето да робу Алаховом, Фаруку-ал-Бананију, испијање безалкохолног пива, по следећем хадису, није забрањено. Наиме, Ајша р.а. преноси да је Алахов Посланик с.а.в.с. рекао: „Све што опија харам је. Оно што опија у великој количини-харам је и забрањено је узимати га и у малој количини!“[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Буква: ПИСМО У КОЈЕМ ТОДОР ОД СУБОТЕ СВОМЕ ШЕГРТУ НИКОЛЧИ ОБЈАШЊАВА ШТА ЈЕ ТО ARS POETICA, И ЈОШ, ЗАШТО ПИСАТИ ПИСМА

Драги мој Николча, мили пријатељу,

У овој антипатичној рупи што се зове свет (на поругу језику и разуму, јер свега ту има далеко више него светлости и сијања), деси се понекад, тако ретко, тако тугаљиво нечујно да Бог (или Природа, како је ту једнакост изволео успоставити онај бунтовни Јеврејин) изабере себи за мартира двосмислено биће, прозвано песник. И да је ту, одувек и пре свега другог, било више мучења и сведочења него раскалашности и слободе, супротно назорима неких (егзампларно, оне ноторне будале Трипчета де Утолчета), стојим ти неупитно сигуран, стаменит, са ових пола века живљења што храмље за мном.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]