Lazar Lazarević: OD SUTRA ĆU

Mesečeva svetlost je skoknula sa Satelita i krenula da se spušta ka neobično proporcionalnim njivama. Kružila je tu neko vreme, a zatim se uputila nesvakidašnjim oblikom betona koji datira iz vremena nekog drugog vremena. Skrenuti levo, pa desno, pa levo, pa opet desno; Ulica Kralja Petra 1. je odmah iza ćoška. Pretposlednja kuća spava i ne sanja. Skok na terasu sa ulice nije bio problem entitetu koji je navikao na letenje – sada je izgledalo kao da je svetlost opet deo Meseca.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: GLE, NI ŽIVOT VIŠE NIJE ŽIVOT

Sedim u hodniku fakulteta i posmatram beton koji ga krasi. Komunistička zgradetina – tako ga zovem. Izgovaram to sa određenom dozom cinizma, neznanja i bezobrazluka, ali i sa dosta poštovanja. Zgradetina je fascinantna i zbunjujuća, lepa i metaforična. Koleginica misli da postoje tajne prostorije. 

U prvoj godini sam bio dobar student; redovan i posvećen. Sada sedim u hodniku, divim se betonu i morim se mislima o mnoštvu nepoloženih ispita.

Fotografišem fakultet uzduž i popreko, trošim cele dane tu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: NEPRIMETNI (noar/krimić + horor)

Neprimetni (Noir/krimić + Horor)

Po svemu sudeći, ubijena je pre celokupnog haosa. Mora da ju je raskomadao posle. Namestio je da sve izgleda kao da je delo nekontrolisanog besa. Ko je to on? Nema tragova nasilnog upada u kuću. Njena soba je bila zaključana. Kako je to moguće? Ali prozor je bio otvoren. AA SAJMONE, RAZMIŠLJAJ.

– Sajmone

Ako je prozor bio otvoren, mogao je upasti bilo ko…

– Sajmone

– Alo ludače![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: THE LIZARD KING (Džim Morison)

Sunce je zagrizlo pustinju i svako zrno je puklo ko kokica. Izmenjeni pejzaži i nizanje slika iz prošlosti su uznemirili neobično popodne u rerni života neke daleke zemlje. Kažu da Pejotl može da dodirne Boga…

Gradim, gradim gra gra graa velika vrana u nebesima iznad velike zmije na zemlji i u nama!

Gradim kuću i vidim vrata, vidim vrata vra vra vrana na nebu, a ispod, dole, ljubimo zmiju u jezik.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: PRILIČNO DRUGAČIJI PRISTUP PONOSU I DRUGIM PUSTINJAČKIM SPOSOBNOSTIMA UMORNOG UMA (bez E)

Začuđujuć san to bi; bio sam prosjak, a bio sam slobodan. Ostaci sna još pokušavaju da dođu do stvarnosti, ali svakako žurim u školu. Grubo je to što mrak boji jutro u tmurni prostor koji mori. Svako jutro – isto. Majka stalno ostavlja poruku u kojoj stoji kako moram da probudim brata; osnovci moraju biti tačni kao sat, dok nas boli kurac. Ja sam stalno kasnio na prvi čas i pritom sam ostavljao glupi izraz od uva do uva dok bi profa lupkao olovkom u klupu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лазар Лазаревић: ПАНТОКРАТОР (Катарина Перић)

„Талита куми!“

„Не иде то тако рођаче. Прво, кад оживљаваш некога, реци му зашто то чиниш и ко заправо желиш да ти се јави. Джаба ми се дереш ту под прозором, ево дете ми се пробудило и проходало је од ране зоре, сад нема сна за мене. Нема сна.“

Матори је неко време гледао Сајмона како бауља по снегу и пева себи у груди па је затворио ролетне. Звук ролетни севну Сајмону кроз кичму и овај као да чу нешто тужно.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: Rashōmon

25.25.2525.

Prelepo nebo nije za mene. Uskliknimo s ljubavlju, o sveti oci kaluđeri, i poželite mi puno puno zdravlja i gratis živaca uz to. Ponosno dižem slušalicu: „Zašto si se opet tukao zbog mene? Jesam li ti to tražila?“ Može gore zavesa: „A jel misliš da je Bog tražio da se vode krstaški ratovi i da se kolju ljudi? Kažeš mi da život ide dalje, sve prolazi, panta rei bulšit… A nisi sposobna da pojmiš koliko te volim i da jednostavno mora pasti krvi zbog toga.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: REPATICE NA NEBU (Devojčica sa šibicama, Petar Pan, Olovni vojnik)

„Sada će neko umreti“ rekao je Sajmon gledajući u tamno nebo koje je svetlucajućom linijom ocrtavala jedna zvezda repatica. „Kad god padne neka zvezda, jedna duša otići će sa ovog sveta“.
Zamišljen, na terasi jednog ski centra, Sajmon kao da je mogao da čuje kako neko, tamo daleko, izgovara iste te reči, a one odzvanjajući i odbijajući se o planine doskočiše baš njemu. Morao je da ih izgovori zbog nekog umišljenog poštovanja.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: SKLAPANJE LIČNOSTI KROZ MUKOTRPNO, ZAMORNO I BOLNO RASKLAPANJE ZONE KOMFORA (Vaga)

Ljudi su rođeni slabi. Suprotstaviti se svojim slabostima i potražiti snagu u bedi je ono što se naziva balans. Balans je stvorio svet, a svet je rodio mene i ja tražim ravnotežu. Nemam porodicu ni gospodara, niti ću ikada više okusiti takvu vrstu veze, ali mogu da lutam. Možda je to karma; Shigeshige, lutajući samuraj, bez gospodara i porodice, sa slomljenim mačem i ponosom ispod zemlje. Tražim ravnotežu.

Pošto je završio svoju priču koju nije započeo kako valja, Sajmon se zagledao u plafon razmišljajući o neuspesima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lazar Lazarević: PUTOVANJE DUŠE TROGLAVOG PSA

„I onda je pričao o nekim svojim dogodovštinama, pokušavao je da nas prevari. Imam osećaj da sam i tebe sanjao, i njega takođe“. „Ma o tome ti pričam, i ja sam imao sličan san. Vijali smo nekog lukavca koji je pokušavao da se uvuče u naš prostor. Nisam siguran kakav je to prostor bio, sve je mutno, ipak je to san. Ali veruj mi, sanjao sam i vas dvojicu“. 

Kiša je topila poslednju liniju odbrane na plafonu, a zatim su kapi vode infiltrirale privatni prostor od dvadeset kvadradnih metara.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]