Ленка Настасић: ОДЛУКА (Вага)

осећам како ми се коса лепи за чело. није ни чудо наследио сам челепенку од деде може читав травњак косе да се засади. посматрају ме. кап зноја се слива низ слепоочницу. не могу се ни обрисати. ова одеретина ме претвара у шишмиша. шишмиш? ребус за нове ученике српског док вежбају писана слова. шишмишу шуштиш као шимшир кад год се помериш.смешне речи. свака реч постаје смешна кад је поновиш неколико пута. шимшир шишмиш шешир шишарка шишмиш шишмиш шимшир.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ЖЕНСКЕ МУКЕ

Непоменка се свила у клупче у свој беди свог положаја. Сваки дан исти – гори него јуче. Чека свој ред на справу за мучење која ће исправити њене бокове, а изгребати кожу. Огромни зубци се приближавају њеној виткој фигури. Стресла се и стисла та јадна два зуба која има у вилици. Јауци гомиле стижу и до ње, једнако напаћене. Осећај грабљења ње и њених сестрара, као да су пресушено сено на ливади, боли је највише.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

или авлији где ни не пролази

Опало лишће тка ћилим најразличитијих нијанси злата, воће испуњава штандове пијаца одмах поред набубрелих зрелих бундева, а ништа од тога становници Билића не виде од узкомешале плеве. Ласте одавде не лете са променом времена већ потеране џангризањем ’леватора. Док ветар хучи кроз фаличне плотове, жене насађене на хоклице разглабају већ буђаве диване.

– Дедер, понови шта ти је рекла Смиљка јуче.

– Штаа, он умро?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Ленка Настасић: ШАНСА

Зашто све плишане играчке имају сличне очи? Изгледају као да се труде да покажу да нису само од паперја, него да и у њима нешто дивно животари. Смеђе, без јасних зеница, или беле са неспретно нацртаним црним туфнама. Ипак су далеке и недовољно осећајне. Зар ме одмалена прате тупи видици? Девојчица на седишту лево од мене стеже своју плишану илузију. Изледа да је плаши моја покисла појава.

Сада ме од твог погледа дели неки претерано шарен кишобран и тринаест корака кроз баре на коловозу.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]