Лу Барили: Катабаза / Сан

Катабаза
(фантастика + аутофикција/ток свести)

Раздрагани женски осмех помаља се из мрака и отвара мали кавез дебелих решетки. Из њега излеће црна птица која усплахирено облеће око централног дела подрума без прозора и врата на видику. Све ван центра је у потпуном мраку, без обриса и звука. На каучу боје цигле седим ја, друга ја, и престрављено посматрам птицу, без снаге да се померим. Птица се убрзо сурвава на моје груди и од силине ударца тонем још дубље у двосед боје крви.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лу Барили: МАЛО КУКУРУЗНО СУНЦЕ (Фантастика + Непоуздани приповедач)

На ободу индустријске, рударске, вароши налази се заједничка башта коју обрађују њени житељи, најчешће жене и старци. Баште нису одељене никаквим оградама и жицама, а опет свако зна где почиње и где се завршава његова башта. Орјентир и границе су једноставна клупа за одмор од необрађених даски, сунцокрет или посебно разврстан редослед садница. Лажем.

Путокази и мапа нису потребни баштованима, они су покушај проналажења смисла и логике у овој великој шуми једној девојчици чија висина износи тачно једну трећину просечне стабљике кукуруза кроз чије листове до ње допире само чиста светлост ослобођена жара сунчевих зрака.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лу Барили: КО ПИТА ЋУРАНА ДА Л’ ХОЋЕ У ПОДВАРАК (Стварносна проза + Сатира + Постмодерна)

Можете ме убити, вешајте ме на Теразијама, али не дам више народне паре  да радите сат времена дневно! Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао! Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да бринете за ваше животе који више не постоје.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]