Катабаза
(фантастика + аутофикција/ток свести)
Раздрагани женски осмех помаља се из мрака и отвара мали кавез дебелих решетки. Из њега излеће црна птица која усплахирено облеће око централног дела подрума без прозора и врата на видику. Све ван центра је у потпуном мраку, без обриса и звука. На каучу боје цигле седим ја, друга ја, и престрављено посматрам птицу, без снаге да се померим. Птица се убрзо сурвава на моје груди и од силине ударца тонем још дубље у двосед боје крви.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]