Petra Vereš: DOMA

Aman se vratio iz Japana. Nije želeo više da se bavi medicinom. Svakako se sve više okretao fotografiji i filmu. Neko vreme je čak radio i na brodu. Ali Izrael je bio za njega dom. Iako je u Japan otišao zbog ljubavi, više nego zbog medicine, na kraju se to završilo. Pomalo očajno.

’’Šta ćeš sada da radiš? Osim što ćeš svako veče da izlaziš?’’

’’Videću mama, ima toliko toga što želim da odradim.’’

Izašao je iz stana.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: PONOĆNI JAHAČ

Knjiga odiše nekim mračnim tonom, no ono što je opšte poznato je da je Petra Vereš i pre pisala takvim tonom. Često se javlja minimalizam, ’’the less is more’’, ipak u ovoj priči to autorki nikako nije pošlo za rukom. Kako vidimo, glavni junak, mladi Judžin, jevrejskog porekla ima paradoksalnu ličnost. Čak iako je to s namerom urađeno, previše je umršeno, nejasno. Mnogo praznina i banalnih razgovora koji bi trebalo da imaju bar iole smisla, oni to nemaju.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: DA LI SU SVE KURVE NA JEDNOM BROJU? (noar + horor)

‘’Mogu da priuštim mrlju na svom karakteru, ali ne i na svom odelu.’’
Otto Preminger Laura (1944)

Mislio sam kako su ove noći beskrajno zanimljive. Pomalo trule. Svaki čovek u ovom baru zaudara, i to ne ispod pazuha. Još jedna kurva je nađena, opet u uličici pored kontejnera. Taj skot bi trebalo da plati za sve te kurve koje su radile pošten posao. Preživljavale su. Bolje i to nego ovi honorari koje dobijam kao detektiv.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: ZASTOJ SRCA (Majkl Džekson)

Ležao je i razmišljao… Dobro bi mi došla doza propofola. Mislio je o leku, već neko vreme ga koristi. Pored leka mislio je i o turnejama. Ponekada o deci. Kakva su uopšte pravila i šta je dozvoljeno raditi sa decom, a šta ne? Moje pesme ionako nisu za decu. Možda za neke tinejdžere, šta znam.

’’Hajde Konrade, daj mi više tu dozu, muka mi je od svega…’’

Predugo mu treba. Možda bi bilo najbolje da nađem novog lekara.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: KRAJ JEDNE BAJKE (Snežana i sedam patuljaka)

Mislio je da će živeti srećno do kraja života sa njom. I patuljci su to mislili. Neki od njih i jesu živeli srećno sa njom, ali ne do kraja života. Snežana je drugačije doživljavala sreću. Ona nije videla sreću u porodičnom životu. Nije mislila da joj život može ispuniti neki čovek i par patuljaka. Shvatila je odavno da je za život potrebno više. Bar onaj život sa nekim smislom. Okrenula se kocki i društvenom životu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: ČUDOVIŠTE, PRILIKA

Išao je kući iz kafane. Prolazio je pored obale mora, razmišljajući o tome zašto je ostavio svoje društvo tamo, bez njega. Oduvek je bio najglasniji u društvu, onaj koji drži atmosferu i sve konce u rukama. Ipak, išlo mu se na plažu. Bio mu je potreban vazduh. Spustio se i uputio ka plićaku. Zvuk mora ga je uvek smirivao, čak i kada nije znao zbog čega je uznemiren. Zapalio je cigaretu i osluškivao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: HEMIJA

Probudio sam se u grozničavom stanju. Mislio sam da je prošlo. Trebalo je sve da prođe, još pre godinu dana. Sećam se šta smo radili tim majmunima, ali to je bio samo prvi korak u kome će majmun pobediti čoveka. Bilo je glupo od nas misliti da će nam ovaj virus promeniti živote. Stavio nam je samo krst na leđa.

Sergej je govorio svoje, nije hteo da sluša. Zatvorenici su tupo gledali u nas i očekivali nešto.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Petra Vereš: PRIČA

Sebičnost je bilo gledati u sunce.

Terali smo dalje, Bogdan i ja kroz Srbiju. Meskalin nas je držao prilično lepo. Svi putevi vode u Kruševac, rekao sam. Nismo zapravo znali kuda ćemo, samo smo terali dalje. Osećao sam Boga u sebi. Ili je to bio Buda. Ne znam. Bogdan je bio na neki način moj anđeo čuvar. Moj saputnik. Njemu se nije žurilo. Meni jeste. Podsećao me je na moju davno izgubljenu ženu, možda sam ga se zato i držao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]