Kurs kreativnog pisanja proze | Odsek za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu | Mentori: prof. dr Sava Damjanov i MA Miloš Jocić
Najmoćniji od moćnih, Felićio, i tog se jutra probudio onda kada je on to želeo. U njegovom svetu ne postoje pravila, ali ipak jedno se nesvesno poštuje. Mač kojim se služi nikada ne bira on sam, već svakodnevno dobija mač sa drugom legendom i svaki je sposoban da proizvede samo jednu emociju: ljubav, strah, bes ili iznenađenje.
Kada se Felićio probudi sa mačem ljubavi, svaki pokret koji sa njim učini stvoriće ljubav oko sebe.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Bio je dan, noć nije mogla pasti
Prethodne večeri ukrao sam zvezde
Mesec je odmah nestao sa neba
Drsko tužan što izneveriću sebe.
Šta ima ljubav osim obećanja?
Strpljivo je čekala da ostvarim svoje.
Ni slutila nije da ja stvarno smeram
Dohvatiti zvezde, nešto druge boje…
Do kraja života njen osmeh sam otplatio
Zvezde sam skinuo, ali dan mi se nije vratio.
Vratio se samo položaj moga tela –
Skupio u fetus, al’ u ćeliji zatvorskog reda.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Starijoj braći sam dokazao da je ono zbog čega su me najviše ponižavali danas moj najsnažniji adut. Večeras je njihovih pet minuta, ali obesmisliću i ovaj pokušaj da me stave u poslednji plan. Besposličar sam već sat vremena i za to je kriv najstariji mi brat.
Sada, sakriven po torbama i džepovima, razmišljam zašto me večeras niko ne želi čak ni u rukama? Ne moraju da me koriste, ali neka makar osetim pažnju njihovih dokonih prstiju na svom telu.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Budim se sa mučninom u 6 popodne. Jesam li to još uvek mamurna? Jasno je, davno sam zaboravila ko sam. Poslednju ledenicu časti u meni otopio je prvi zrak Sunca u danu koji je najavljivao moj nepovrat. Šta traži ta torba u mom stanu? Ponovo se nadam da će mi jutro doneti i novu prošlost, ali ne biva. Znam da mogu da vladam sobom, ali ja to jednostavno ne želim. Zato, skačem iz kreveta i hitro prilazim lavabou, kad ono – lažna uzbuna, nije meni muka od povraćanja.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
Avganistan biva vilinski grad. Danima, đavolska eksplozija živote završava. Isusovskim, junačkim koracima letim. Ljubavlju milujem nevoljene. Njih obmanjuju pravednim ratom. Snivaju tamu, ćute uzvike, favorizuju havariju. Celo čovečanstvo džara šupljinu animoziteta. Blaženo velim, gledajući dole: “Đaci, empatijom živite!” Zaboravili ipak jesu koliko lažnih ljubavnih maski neprestano njiše. Opet pucnjavom ranjavaju sebe. Traže ćumeze, urlaju fontanama horskog carstva. Čoveku džaba šlem ako boj vijugama gradi. Danonoćno – đubre ekranizuje. Živeh zapravo i ja kao lutajući ljudi.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
„Ako ne možeš da im se pridružiš, rastavi ih pobedom.“
„Ma jesi ti normalan, ko osim tebe veruje u te tvoje kotrljajuće budalaštine?“
„Hajde osvrni na svet. I fudbal su neki besposličari izmislili pa je sad deo opšte kulture.“
„Igore, ja ne želim da slepo pratim trendove.“
„Ne želim ni ja, zato ih i diktiram.“
Prva subota oktobra
Utakmica u Prvoj ligi Srbije prolazi odlično za domaćine. U obližnjem kafiću grupa momaka, nezainteresovana za tekući događaj, kuje planove za naredni vikend.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]
„Verujem da su slepe ulice prikrivene prečice“ – pomisli Teodor dok je iz zapaljenog autobusa iznosio prtljag. Krenuvši na prvi veliki angažman kao novinar poznatog tabloida, bio je zaustavljen. Za dva sata počinje otvaranje najvećeg tržnog centra u zemlji, trenutno nešto više od 30km udaljenog od njega. Upravo on je bio zadužen za izveštaj sa terena. Umesto lokalnih novina, želeo je afirmaciju u prestižnim medijima i svojom upornošću je osigurao svoje mesto.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]