Радмила Вукотић: ИСПОВЕСТ ЈЕДНЕ КОМШИНИЦЕ

палим цигару с неверицом и читам БРУТАЛНО УБИСТВО муж С М из страсти убио своју супругу Б М и њеног љубавника А Б особа под именом Д Б нађена ОБЕШЕНА у дворишту куће момак Ф К ПРЕТУКО бишу девојку А М црна хроника у мом животу постала је свакодневница више не стигнем ни да обрадим информацију о убиству самоубиству ил некој другој гадости колко их има на сваком ћошку иначе ја сам из малог места и све што сам навела се десило коднас у општини неможе да прође ни петнест дана а да се неко зло недогоди ја нисам нешто бог зна колко начитана остала сам само на осам разреда основне и незнам нај боље ни да се изразим али имам потребу ово да поделим с тобом мислим да неморам да читам књиге да би схватила шта се дешава око мене а видим да се дешава зло никад нисам разумела зашто се прикривају имена убицама што сад морају да кажу С М  је убио жену што не кажу станко мирковић је убио било би боље да се те ствари говоре до краја јел ако је неко злотвор треба му се и име знати да зна чоек кога да избегава кога да се клони ја сам мојој деци рекла да ако ми убију неког за мене више они нису људи они су марва а с марвом се неприча она се гази исто важи и ако се самоубију или неком начине неко зло што морамо бит такви људи што морамо повредит друге да би смо се осећали боље ја мислим да је животна школа нај важнија ова друга више мање ал видим да људи то не фермају ни два посто неуче на туђим грешкама они су се сви претворили у ту марву која хода што би мој син реко ко зомбији су незнам ал мени је тешко да живим у оваквом друштву како је теби волела би да нешто могу учинити некако поправити свет ал он неће па неће да се мења мало ми је гадно што у мојој општини има ових срања не волим да псујем верујем у бога али да има срања ал неби се селила јер је сигурно и у другима општинама исто волим живот ал ми тешко пада да видим неправду јел за мене је живот леп а кад буде срања онда више није леп стога те питам како да буде поново леп ево ја нисам паметна молим бога да моју децу ненападну бојим се кад ноћом иду селом говроим им ал они неслушају иду својим путом ја бога молим за њиово здравље незнам шта би радла да им се штогод догоди гледам ону турску серију и видим и кодњи се убијају ал знам да се сваки злотвор накрају открије и труне у затвору надам се да ће и овог што је убио жену затворти да труне ал чула сам да му девер начелник у полицији па гововре да ће се можда извућ то се например не дешава у мојој серији видим чак и у задрузи иду у затвор кад направе срање па тамо плачу и кидају се надам се да овога неће пустити само јел му је девер начелник оног што је претуко бившу девојку пустили џабе га је и тужила мене мој јово кад би ударио тачно му не бих опростила ал сва срећа никад није добар ми је рекла сам ти и о оном самоубиству е то сад нисам сигурна шта се десило ја сам лично видела дарка дан пре него што ће се обесити био срећан ишо у дућан испричо се самном просто се питам како је издржо канап обзором да је два метра и једно двеста кила но нећу сад о томе боже ме прости па ти мене уопште и неслушаш говорим ти ово и видим лепо да ме неслушаш ма коме и причам ветру узубе ај коно одо ја сад да ширим веш па дођи после да гледамо огуза и серкана видела сам на најави биће туче вечерас[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Радмила Вукотић: ХАЛУЦИНАЦИЈЕ

Као и у досадашњим радовима Радмила се у свом првенцу „Халуцинације“ бави управо проблемом који стоји у самом наслову романа, луцидним сновима, анксиозношћу као и оном мрачном страном која зна да запоседне човека. Кроз лик младе, лепе новинарке списатељица је успела да нам прикаже читав круг оностраног. Оног што се налази са друге стране. Џејми је наиме дању угледна и успешна новинарка, док је ноћу представљена као језиви ђаво који запоседа њено тело и тако уништава како њен тако и животе њој блиских људи.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Радмила Вукотић: ШЕРИФ ИЗ РИОЛИТА (вестерн + ноар/кримић)

Кућа у пустињи, сенка вижљастог човека види се на пешчаној површини. Револвер заденут за појас, шешир и дубоке чизме одавале су каубоја. Оштре црте лица, наглашен нос, упале очи и оштри бркови чинили су шерифу да изгледа строго, доприносили су му у озбиљности и страхоти коју је изазивао у граду. Џек  је био један од оних успешних на послу али неуспешних у љубави и лошем браку. Али, дубоко негде унутар душе осликавала се сва доброта овог човека, која је била потиснута из само њему знаног разлога.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Радмила Вукотић: ЧОВЕК СА ЗЛАТНИМ ПРАХОМ НА РУКАМА (Мика Антић)

Свануло је дивно јутро у Новом Саду, пролеће полако најављује свој долазак, варљивим и оштрим јутарњим сунчевим зрацима.  Болестан и изнурен Мика са чашицом ракије и цигаретом у руци замишљено посматра лет птица, плаво небо и ветар који га враћа у рано детињство.  У ветровити  Банат, где је исти знао како кажу, главу са рамена да кида.

Лутао је Мика својим мислима од родног Мокрина где је као дечак смишљао зврчке, до гимназијских дана у Кикинди, па затим и београдским  кафанама које су га добро памтиле. [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Радмила Вукотић: СТРАХ И ИМАГИНАЦИЈА У БАЛАНСУ (без О)

Уплашена истрчавам из мрачне куће на трем. Дрхтање руку, гушење и убрзан рад срца бивају све интензивнији.  Птице изнад мене лете а Сунце баца прве зраке и рађа се дан. Зима је и ваздух је хладан. На тераси сам, гледам негде у даљину и ни сама нисам сигурна шта размишљам и шта ми изазива тај страх. Мисли се рађају , изгубљена сам и извесна је жеља. Жеља да престане и нестане тај глупи страх. [ЧИТАЈ ДАЉЕ]