Сања Митровић: ЧУВАР СПАВАЊА / ПАДАМО, ДАКЛЕ САЊАМ

Чувар спавања

Сова држи миксер док песак једе моја стопала желим да одем до утичнице звук миксера је све гласнији и гласнији и огромно бонсаи дрво испред мене ме обрадује бонсаи је заправо дрво које се гаји са намером да остане мало и не дозвољавају му да порасте

„И онда је сова имала миксер! Држала је миксер канџама некако!“.

„Миксер, баш миксер?“

„Да!“

„Па ја сам правила палачинке док си спавала.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Сања Митровић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Календар од прошле године

Чија то смрт удара о моје слепоочнице? Посматрајући новогодишње украсе на тргу јавља ми се немир у стомаку. Почетак новембра је, постоји могућност за спасењем, раскачите те бљештаве знаке да је крај! Али радници настављају да се довикују објашњавајући наредни корак постављања огромних сијалица у крошње дрвећа. Било би најпаметније отићи даље, својим даном и послом, само што се у мојим ногама родила немогућност. Остала сам да стојим и посматрам како једна по једна сијалица добија своје место, како вешто повезују каблове и лако настављају даље од дрвета до дрвета, као да нису тиме што раде најавили свету да је готово.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Сања Митровић: ПРЕДВИЂЕНИ ПАД

Не могу га сагледати од магле која је око њега, тог обичног човека, најобичнијег од свих, човека који гледа у Саву и не говори, који не може предуго да буде у загрљају, магле која је од детињства ту, магле за коју не знам да ли је одувек била ту или је изашла из мене. Све остаје немо и далеко између нас. Напустићу га, он то зна, видим то по начину на који ме гледа док му прилазим, сваки пут наивно радостан.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]