Sara Matin: ATAKA

U okviru ovogodišnje edicije „Prva knjiga“ Matice srpske, objavljena je i zbirka priča Sare Matin „Ataka“. Kratka proza, kao opredeljenje sa kojim se stupa na književnu scenu, samo po sebi predstavlja izvantekstualni signal za tumačenje, koji uvek priziva u svest pretpostavku o pojačanom smislu za sintezu misaonih sadržaja.

Pođe li se od naslova, može se reći da on implicitno postavlja zahtev, koji može da se uzme kao determinišući za ostale priče iz zbirke.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sara Matin: MAGISTER (Anabela Kuridža)

Verski pokret protiv svih vizuelnih predstava zaživeo je 2050. godine kao nikada do sad. Žive ikone koje plaču pred čin raskola tela obeležile su polovinu 21. veka. Vođa neoikonoboračkog pokreta bio je Branislav K., koji je insistirao na skraćenom, umetničkom tattoo imenu „Lav“. Kao što je poznato, Lavova ruka je u prošlosti bila neraskidiva od dleta, što su kasnije mnogi umetnici parodirali, oslikavajući alat i deo tela kao srasle u različitim položajima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sara Matin: LOOK WHO’S TALKING (Princeza na zrnu graška)

Gospodin Pisum Sativum stajao je zagledan u stakla Ermitaža. Zatrebao mu je predah od mermera i zlata. Koloracija, iako doduše besprekorna, pomalo ga je uznemiravala. Šetao je brzo i neprestano govorio: „Vrlo revnosno kraj obale reke Neve, vrlo revnosno.“ Kao i svi najveći, on je čovek od zadatka, koji se po pravilu uvek obavlja brzo jer se bogovima žuri.

Umetnost starog Rima prva mu je pružila utočište. Tu je kao zgrčeni dečak stao ispred statue Jupitera teške dvadeset tona.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sara Matin: SITIO!

Pljunula sam sveštenika. Nejasno je odakle on uopšte u privatnoj bolnici. Nisam mu bila pridavala puno značaja dok nije rekao mom doktoru Contigugliu: „Pogledajte te oči. One kao da govore ’Žedna sam te oče, žedna.’…“

Svi ti dani bili su obeleženi snažnom metamorfozom jednog stanja. Voda iz mojih pluća bila je tema tri glavna pneumologa Mesine. Moj doktor je govorio da hemoptiza nikada nije bezazlena. Detaljno je analizirao svaki od mojih crnih ispljuvaka i poslednji ga je zaista zabrinuo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sara Matin: HEMIJA

Palermovsko nebo ostaje u očima dok se Palermo spušta u podzemlje. Oduvek je bio kameno telo Italije koje diše. Pre mog ulaska u katakombe Kapucinera, priroda me je podsetila na ono što tražim i pokazala mi kako je izgledala njegova smrt.

Tri ptice letele su u neprekidnom trouglu. Zrak Sunca prolaskom kroz trougao uvukao je unutrašnji vazduh i pribio tri ptice uz svoj zračni vrh. Stvorio je tirsus čiji su one postale ukras.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Sara Matin: DEBORA, DEBORA

Sva solarna bića su tužna. Meni je to postalo jasno kada mi je čovek kog sam pozvala za situaciju sa osinjakom u dvorištu zabrinuto saopštio da se dešava nešto neobično. Ose se ponašaju izrazito agresivno, njihov let nije definisan po smeru,  omamljene su i napadaju bez smisla. Ipak, najveću začudnost unosila je činjenica da se u tom roju osa nalaze dve pčele. Jedna mrtva i jedna živa. Pčela je nosila okrenuto, ognjeno telo mrtve saputnice u poremećenom poretku osa.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]