Simeona Jakišić: UžaSAN / Pravi san

UŽASAN

— Šta ćemo noćas? — pita prva.

— Ajde pičvajz neki — iz topa, druga.

— Ima li vas mozak? Svako veče vanpametne ideje. Dobiće srčku, svi ćemo pocrkati — logična je treća.

— Život je iovako kratak — konstatuje prva.

— Dosada ubija — podržava druga.

— Nadam se da ćete se obiti o glavu. Sve ću joj reći — plemenito preti treća.

— U manjini si. Ako pokušaš, vrištaćemo i ništa te neće čuti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Simeona Jakišić: KAKO JE NESHVAĆENA HARPIJA AELO

KAKO JE NESHVAĆENA HARPIJA1 AELO

 

Majke koje nemaju decu posebna su kategorija. Upravo takav slučaj je Aelo. Žena rumenih šaka i bledog lica, sumornog hoda i upadljivih kostiju. Oni koji su je poznavali u mladosti davno su se odselili iz ovog kraja, ali je iza njih ostala glasina da u selu nije bilo lepše i harizmatičnije devojke od Aelo. Ono što se međutim nije promenilo, jeste njen način života.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Simeona Jakišić: JESEN U MOJOJ ULICI

san u mojoj glavi jesen ne prestaje da kvari:

sada postojim drugačije, polovično, unutar i van sebe.

misli se otrgle, lutaju ulicom, traže se pod drvetom, pod korakom, pod zemljom. ne staju, nestaju. idu ka dole, teške, proniču u sve. temelj svima, hodaju, gaze, po čemu, ne znaju, po svemu, zašto, odlaze. vreme je nestabilno.

ponekad udahnem list. glatko prođe, ode ka gore, nastani se u glavi, ostane. okrećem ga, danima, prevrćem, slušam, boluje neizlečivo, šta mu mogu, truli, tužno.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]