Slaviša Trivković: ***

Kada biste se u bilo koje doba dana slučajo obreli i kad bi kojim slučajem zalutali u nisku kuća na kraju šora u kojem je i kuća Rade T., sasvim sigurno bi vas dočekala i zatekla oštra i glasna riječ, dovikivanje i zla prepirka. Kada bi pak došli s namjerom, u ranije dogovoreno vrijeme, takve okolnosti bi bile znatno izmijenjene, kontrolisane. Djeca i sitnija čeljad koja bi se tu zatekla, mirno i u apsolutnoj tišini bi virila na namjernika uredno načičkana iza kućnog prozora, onog koji gleda na put.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: SOLAR I GDJE GA NAĆI

„Zajebi, buraz, ovo se položiti ne može, nema. Ali pazi, sad ili nikad! Dobro, ima još jedan rok, to stoji, ali daj da ga sad zadam, majku mu jebem. Šta ti kažeš, a? Boli tebe uvo. Nisi ti iz ovog učio, priznaj sad, bolje ti je. Skrnava skripta, brate, šta pričaš? Ko je iz ovog položio?! Ti? Jašta si. Kurva si ti, znam te ja. Kulićka nije pisala skriptu za teoriju?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: INTERMECO U E-MOLU (Peto, dopunjeno izdanje)

PREDGOVOR SAMOG AUTORA

Od trenutka kada je moje djelo dospjelo u prostorije udruženje građana Epimeleia, moga tadašnjeg velikog druga, a kasnije urednika i sadašnjeg kuma, Branislava Aleksića, koji je prvi i štampao Intermeco, pa sve do ovog sadašnjeg trenutka, kada se, eto i ja, po prvi put javno oglašavam, o svijetu nastalom iz E-mola zaista se mnogo toga reklo. Mnogo pitanja je iznijeto, nepotrebno, mnogo nedoumica se ni iz čega stvorilo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: REVOLUCIJA U MALOM (partizanski + krimić)

Kraj tijela ubijenog učitelja Radovana Š. lijeno i skoro nezainteresovano stražarila su dva milicionera. Malo podalje, jedna grupica seljana je žustro raspravljala, dok je jedna, manja, stajala po strani nijemo. Trinaesti julski dan 1946. godine stihijski je dosegao svoj zenit i svoj puni potencijal. Vazduh je treperio i u koncentrovanim valovima teško pritiskao svaki vid života, i Dušanu, koji se nevoljno približavo prizoru, se nepogrešivo činilo da ni oni mrtvi na ovakvu jaru danas nisu neosjetljivi.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: DANGA (bez O)

Dvadeseti decembar dvije hiljade i desete je i tek je istekla gluva večernja ura. U kupeu vlaka iz Sarajeva za Zagreb sjedim sam. Željeznice Federacije BiH, a „vlak“: zaista se izdižu iznad situacije, svaka čast, treba znati. Iskusniji bi rekli da ne valja, ali ti se već duže vrijeme ne pitaju. Raduje me da je brzi pa se neće zaustavljati kraj svake krupnije lipe. Dakle, u krevetu sam prije četiri. A vlak pa vlak, neka je.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: REKVIJEM ZA TIJANU B.

„Kasime, Kasime, Kasime“!
„A jebo mater, kad ga prije nauči“?
„Lako se pamti, imaš aaa, imaš iii, imaš..“
„Sulejmani je predugo, pa ja. Gdje je igrao posljednji put? Ovo mu oproštajna“?
„Nije taj, ne vrijeđaj?“

A šta i ja znam. Efekti blura i najviše 15 fps-a. Milijarda i nijedna duša manje, ni ne čudi. Ispred, iza, iznad. Otkud ovoliko duša? Zapalio bih, strašno bih zapalio, al trenutno nikako nemam ruku za to, ne bih je sad za dukat našao.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: DUPLO DNO (Baš-Čelik)

Prošlo je od tih slavnih događaja mnogo vremena. Baš-Čelik i pobjeda nad njim prepričavali su se i pamtili tek kao mit. Sjećanje na to nestvarno vrijeme bilo je rezervisano za izuzetno uzak red ljudi, aktere najviše. Nastupilo je vrijeme mira i blagostanja. Najmlađi carev sin i njegova žena izrodiše pun buljuk djece, sve jedno drugom do uveta. Dani i godine bejahu ispunjeni pažnjom i brigom usmjerenom isključivo ka njima. Otac se trudio da na svoje sinove prenese hrabrost i vještinu, ali oni ne bejahu toga kova, što je starog ratnika izuzetno žalostilo.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: ODGOVOR NA JEDNO SASVIM SOLIDNO RAZMIŠLJANJE (Ovan)

Dragi moj druže Čarlse,

tvoje me pismo zateklo u rđavom zdravlju i u još gorem raspoloženju, no tvoje jadikovke nikad i ne stižu u pristojno vrijeme, već, kao po pravilu, u zlo i gluvo doba, pa sam se s tom istinom svikao i na nju poprilično oguglao. Ovakav vid korespondencije mi je u posljednje vrijeme izuzetno zamoran, najprije zbog činjenice da moram nešto i da odgovorim. Ipak, sadržaj ovog tvog posljednjeg tuguljavog izliva me dodatno ražalostio i uznemirio, no o svemu tome malo docnije.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: RETROVIZOR

Nikad nisam volio raskrsnice. One u nedođiji iz koje i sam potičem, e pogotovo te. Naročito su mi mrske ujutro. Danju ni žive duše, al zato ujutro.
„Vidjećeš sad, samo čekaj.“
„Šta?“
U glavi mi idalje zvone snovi od maloprije, sasvim sigurno teški i mučni. Srećom pa nisam u stanju da se sjećam pojedinosti pa se puštam samo nejasnoj nervozi i tjeskobi-dobro oprobanom mehanizmu uma koji se opire da misli. Treniram.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Slaviša Trivković: POMIRENJE

„Šta je sad, sad si našao da ćutiš, inače ne zaklapaš?“

„Daj, stari, ćuti, majke ti“

„Tako sa ocem, ako, ako. A kad sam radio i stvarao, jee l, ondaa. A za koga…“

Za koga?-Te je riječi ranije znalački znao da spusti u šake i prste, koje bi tada širio i dugo i pomno ih posmatrao, krajičkom oka tražeći reakciju. Sada je to tek traljavo učinio, pa automatizmu, skoro amaterski i s nekom nervozom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]