Спец. агент: САНЕЛА (Стварносна проза + Аутофикција)

Као и скоро свако вече, време смо убијали на Штранду. Ја бих понео гитару, мало се цугало са друштвом, пријатна атмосфера уз таласе зеленог Дунава. Пролазило је тако још једно лето у мом момачком животу, не обећавајући никакав спектакл. Али, не лези враже… тамо пред крај лета, дошла је и госпођица Санела… и даље не знам да ли је познанство, ако се то тако може назвати, с њом било проклетство или благослов.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Спец. агент: ОДЛАЗИМ (Експериментална проза + Песма у прози + Постмодерна)

Одлазим. Ваљда тако бити мора, земаљски живот није вечна гора, зелена и модра. Одлазим. Капци су ми још свежи, пукотине су сасвим, сасвим мале, али довољне. Шкиљим. Окупља се руља, пуна је беде и зла, жали што ја се ослобађам бола. Кроз копрену, кроз вео капака слепих, видим даље него што ти и замислити можеш. Одлазим. У пределе беле, пределе северне, далеко од овог ужареног пакла. У вечну хладноћу, без питања и славе, без јесени и лета, само снег, само срећна сета.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Спец. агент: НИСАМ КРИВ ШТО САМ ГЛАДАН (Фантастика + Стварносна проза + Женско писмо)

Мучнина, хладан зној пробија кроз њене ситне боре на челу и у унутрашњости бутина. Мрак је густ и напет, ваздух исувише устајао од дубоког дисања. Лежи на леђима, непокретна, једино јој очни капци живо поскакују. Тамна сенка из угла собе јој се полако приближава, ситна је и погурена, једино светло је седа коса и густа брада. Ходајући ка њеном кревету, леву ногу слабије подиже, готово вукући је по земљи, и долази јој сасвим близу.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]