Stevica Mitrović: VENAC

Tri su žene brale razno cveće. U polju. Presvetao dan, slepeo je, njihove oči bile su čkiljave. Sinulo je ni iz čega, ukazalo im se. Blesnulo, zasjalo i obasjalo! Sjajući bledo, granući, tako se prva žena popne uzbrdo, koje je stajalo visoko i otvori prozor svoje kuće širom. Rodio se tako dan. Jutro je zaječalo. Cveće, ono belo. Bele rade, beli zumbuli pa ljubičice, visibabe. Svo je rosilo, kvasilo joj ruke, jer beše vrlo mlado.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]