Tamara Radević: BISER

Noć je mlada. Ja još mlađa. Noć je zvezdana, ili sam ja previše pijana. Sve je mutno. Dim. Ne osećam telo, samo mirise. Šuštanje šuma i šuma u ušima. Kuća pored Dunava. Ne čujem ga kako teče. To se krv prosipa kroz moje vene. Koliko su samo moje šume bučne.

Stepenice do potkrovlja. Ne dodirujem ih stopalima. Nadam se da sam duh. Ne želim da budem crna tačka na beloj posteljini.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: ISKRIVLJENE SLIKE PREPLETENE PRIČE

Razgleda slike obešene po zidovima fakulteta. Prilično su apstraktne iako na prvi pogled neke od njih mogu da se učine kao konkretne i jasne. Onaj čudan elektricitet u stomaku se pojačava što duže kupa oči u njima dok se mozak napinje kako bi razumeo (ono što možda ne treba da se razume, svakako oseća). Neće da zaroni.

I noćne more su previše. Sva ta iskrivljena lica, boje, neslaganje, apsurdnost… Ko još sanja ove slike?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: NOĆNE MORE O MORU NOĆU

Poštovana Tamara,

Vi se, izgleda, ne biste složili sa Valerijevim „ni san niti sanjarenje nisu obavezno poetični“. Ne postoji priča u Vašoj zbirci kratkih priča koja nije poetična. Mada moram Vam reći da su ankete pokazale da većina čitalaca preferira priče sa fabulom,ali u više od pola vaših priča ona izostaje.

Čak i tamo gde fabula izostaje, ona ne nedostaje, jer su priče bez obzira na to uzbudljive i upečatljive. Priča kao što je npr.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: „NE ŠTEDI“ (telenovela/melodrama + partizanski)

Pešačili su već neko vreme, sa puškama u rukama. Žene i muškarci, zajedno. Četa je ulazila sve dublje u šumu. Onaj ko se okrenuo kao nesrećni Orfej mogao je i dalje da vidi palacajuće jezičine plamena. Ali im glave i duše nisu bile prazne kao napuštene kuće i štale. Ginuće za slobodu, za novu državu i novi život. Kao jedno pevali su „Po šumama i gorama“. Dvoje zaljubljenih gledalo se osmehom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тамара Радевић: НЕМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА (Десанка Максимовић)

Време прошло је, чини се, пребрзо. Ја немам више времена. Прво смо дуго мислили, сви ми, да је крај далеко, далеко… Али ето, залупиле су се вратнице и враташца, немам куда даље. Мој свет се сад састоји од мисли мутних, сумње у Бога, неспокојства… Моја опорука зато настала је. Као недељна проповед. Нећу бити заборављени лист Библије.

Из неких крајева не могу да одем, њима се и у сну враћам.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: MAMIN PRINC (bez E)

Davno, davno, bila sam mala. Najdražu svoju bajku majka mi priča po stoti put, a ja grlim svog plišanog Žiku ušuškana u toplom. I tako, bajku slušam pomno. Maminu najdražu bajku o dami koja gubi svoju providnu lomljivu štiklicu. O divnoj dami koja čisti, kuva. O dami koju princ voli. I koja voli princa.

Shvatih ja tako stvari kao da nisam sasvim mala. Tako ušuškana, umorna, razmišljala sam… Znam za mamin san mladalački – san da kao u toj bajci završi.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: DRUGA STRANA PRIČE (Tatjana Jekić)

„Нешто јако чудно сам синоћ видела“, кренула је да прича собарица. Она је жену уваженог политичара то јутро видела први пут (ако се не рачунају новине и телевизија). Овом реченицом напала ју је као гепард газелу. Речи су биле брзе као гепардов трк, а очи жедне скандала нетрмице су је посматрале и очекивале ма какву реакцију, до које није дошло. Жена поред ње није желела ни да је саслуша (обично је нико и не слуша, изузетак су они који воле трачеве и празне, површне разговоре) .[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: VLASINSKO JEZERO

Vlasinsko jezero, jul 2008.

Grom. Tras! Nebo se razbilo. Mrak. Crno.

Zagasiti, crveni oblaci. Kao požar. Ili dim. Kao da će sneg. Četiri zida. Jedan prozor.

Zid je neke neboje. Pukotina. Nema krova. Duva vetar. Šššš…

Gde je krov? Kuc, kuc. Urlik vetra. Gde sam? Grana kuca na prozor. Kuc, kuc! Mama! Trudna. Bum bum! Grana kao ruka mrtvaca. Dugački prsti. Tup, tup, tup, tup! Grana će razbiti prozor.

Tras!

Munja.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: NEGDE IZMEĐU NEDOĐIJE I LONDONA (Petar Pan)

Dragi Petre,

Pišem ti ovo pismo iako ga neću poslati. Ne znam adresu. Nisam sigurna ni da umeš da čitaš… Razmišljam da ga zalepim na prozor… Isti onaj prozor. Ako se uopšte vratiš nekad…

Ako me se uopšte sećaš…

Prošlo je nekoliko godina. Mislila sam da će mi izbledeti sećanje na ono što je bilo magičnije od sna. Ali nije. Čak je obojenije, jasnije, bliže…

Još uvek nisam odrasla, ali više nisam ni dete.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamara Radević: I JARE I PARE (Jarac)

Stajala je čvrsto na vlažnoj zemlji, ispred ulaza ogromne zgrade u dugačkom braon kaputu na kiši. Nikada dosada nije radila na crveno slovo, ali znala je da ovoliko novca inače ne zaradi ni za nedelju dana. Bog će joj valjda oprostiti iako ona sebi verovatno neće, kao što ni drugima ne oprašta ništa.  

Prostitucija je najstariji zanat, tako kažu. Stoga, to se i ne kosi toliko sa tradicionalnim vrednostima, zar ne?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]