Татјана Кнежевић: МЛАДОЖЕЊА ИЗ СНОВА

Марија је живела са својим родитељима и троје млађе браће у трошној кућици на самој периферији града. Чак ни кућица није била њихова, већ су и за њу тешко плаћали кирију. Маријина породица је била поштена и религиозна, што је прилично одударало од остатка комшилука, који су били далеко ,,сналажљивији“ у свом начину опстанка у тако тешким условима живота.

Маријин отац је радио за надницу, послове није пуно бирао, било то сечење дрва за огрев, фарбање капије, одржавање буржујских дворишта, шта год, само док су плаћали.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: МИСТЕРИЈА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

Био је то још један обичан дан на Филозофском факултету. Предавања су се отегла до касно увече. Већина слушалаца у амфитеатру је зевала, не зато што је предавање било досадно, него зато што смо били исцрпљени. Претрпан и пренапоран распоред, ма колико се трудили, последње мрвице концентрације су већ потрошене на претходна предавања. Мало је фалило да задремам, када ме је колегиница која је седела иза мене одлучно убола оловком у леђа:

– Морам у тоалет, ти пиши, па ћу копирати од тебе, нема спавања.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: КРИСТИНА И СТОЈАН (хорор + теленовела/мелодрама)

Кристина је одрасла у једном малом селу надомак Старе планине, са својом баком, у трошној кући са само две просторије, без купатила, и основним намештајем. Новца није било много од сира, кајмака и домаћих колача које су продавале на пијацама. Од мајке има слику, а од оца, ништа. Рекли су јој да су погинули.

            Било је много чудних смрти у том крају, нарочито у последњих неколико година. Говорили су да горска вила односи животе.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: СВЕТАЦ СА ОВОГА СВЕТА (Патријарх Павле)

            ,,Његова светост, патријарх српски господин Павле је преминуо у Београду на Војномедицинској академији, после дуже болести, у недељу 15. новембра 2009. године, око 10.45 часова. Рано тог јутра причестио га је јеромонах Методије, а патријарх је касније умро у сну. Влада Србије је поводом његове смрти прогласила тродневну жалост у Србији (16, 17 и 18. новембар 2009. године)”- одјекује са радија.

            -У соби за сестре никада није било овако, само тишина и јецаји.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: ЉУБАВ НА ИЗДИСАЈУ (без Е)

Исти сан. Он, моја љубав, и моја најбоља другарица, иду ка заласку сунца у стилу Таличног Тома, на коњима, рука у руци, прави романтични, филмски, холивудски кадар… Док их ја, сама, тужно посматрам… Како сам ја зликовац у тој причи??? И зашто стално сањам исти сан? Да ли то моја љубомора прави хаос у мојој глави и души? Нисам сигурна, нисам баш толико умислила, има ту још штошта… Сви су радосни када изабраник срца шармира породицу и друштво, а нарочито најбољу другарицу.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: МАК (Филип Панџић)

-Ох, каква ноћ, ока нисам склопила... -кукала је собарица једног осредњег престоничког хотела, пролазећи кроз ходник поред рецепције…

-Зашто ниси спавала преслатка Јованице? Ниси ваљда неком другом срце дала, иако знаш да моје срце куца само за тебе? -звонким гласом јој одврати рецепционар гутајући је очима и одмеравајући њену пуначку фигуру.

-Да, дааа, за мене и још њих пет… Прескочи удварање драги мој, заиста нисам расположена…

-Кажи онда срце моје како могу да ти поправим дан?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: АЊА У ЗЕМЉИ КИНЕЗА

Септембар се ближи крају, као и испитни рок. Нервозно се преслишавам док пратим казаљке фламинго сата на зиду. Још само неколико сати… Што се више трудим да одржим пажњу, све сам мање сконцентрисана. Хајде Ања, можеш ти то- храбрим себе док грицкам ципирипи чоколадицу- још само овај испит да положиш. Имаш услов. Још само једна кафа и једна свеска са белешкама и спремна си.  Али, дани неспавања имају своју цену.  Очи се склапају саме…

            Налазим се поред покретне траке, у огромној хали, претпостављам неке фабрике.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: ПЕПЕЉУГИН СРЕЋНИЈИ КРАЈ (Пепељуга)

Након великог славља поводом венчања, Пепељуга и принц су наставили да живе живот у миру, слози, благостању. Његова љубав према њој је учинила да заборави све лоше ствари које је доживела током свог одрастања од стране маћехе и полусестара. Међутим, због њихове зависти и злобе, оне нису могле да опросте и гледају њену срећу, те су одлучиле да прекину сваки могући контакт са њом, а самим тим и њеног оца удаље од ње.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: 00:36

,,Нешто јако чудно сам синоћ видела“, кренула је да прича собарица. У хладној полицијској станици одзвањале су њене речи. Инспектори су помно посматрали сваки њен покрет, надајући се да ће доћи до праве истине и тако решити мистерију собе 666 која траје већ годинама.

-Тог дана  сам дошла на посао као и обично у 15 сати. Девојка која је са мном први пут радила, предложила је да се поделимо по спратовима.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Татјана Кнежевић: НОЋ

Ноћ. Све је исто. Још један у низу кошмара. Будим се. Тело ми је обавијено ситним капљицама. Осећам бол. Хиљаду питања у мојој глави. Прошло је толико времена и више не знам шта је истина, шта сам измаштала, шта од беса изокренула.

Питам се… Где си сада? Да ли смо икада били срећни? Како изгледа када волиш? Рекао си да ћеш заувек бити ту… Да ли је од твоје љубави остала само ова бол која ми разара утробу?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]