Tijana Nenadović: NA STANICI

Imala sam dvadest jednu godinu kada smo se upoznali. Napolju je vejao sneg bilo je jako hladno, temperatura je dostizala i minus šesnaest stepeni. Sve je bilo užurbano, mokro, beličasto. Posmatrala sam ljude dok sam čekala bus na stanici. Noge su mi se zaledile, ove gumene čizme su nepraktične, odvratne i uvek mi naprave žuljeve, pritom se smrzavam svaki put u njima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tijana Nenadović: POGODI KO SAM

Roman “Pogodi ko sam”, sastoji se iz dve priče o različitim porodicama koje nam pisac na realan, suptilan i pomalo komičan način predstavlja. Radnja je smeštena u 21. veku, jedna porodica se nalazi u Srbiji,a druga u Španiji i njihovi životi, dešavanja i problemi odvijaju se istovremeno. Na početku romana pisac predstavlja obe porodice koje se nalaze kod bračnog savetnika kako bi rešili nesuglasice u braku, popravili odnos i zbližili se.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tijana Nenadović: SVETLO NA KRAJU TUNELA (Lejdi Dajana)

Gde god se pojavim samo blješte blicevi od kojih ništa ne vidim pred sobom, pre neki dan sam se umalo saplela. Dodi, smisli nešto do večere da možemo mirno izaći iz hotela.

Nekoliko sati kasnije lažni automobil je postavljen s prednje strane hotela ispred kojeg su paparaci očekivali čuvenu princezu i Dodija. Ali ni ovaj put nije uspela da izbegne bliceve jer ju je jedna masa čekala baš kako se nije nadala.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тијана Ненадовић: СЛИКА (без О)

Празна сам. У мени нема ничег. Без умећа да наслутим један трачак наде. Рекла бих да сам једна мала безначајна слика закачена на зиду без икакве сврхе. Сви прилазе ближе да је виде, усликавају апаратима, блицеви севају на све стране, гужва, шапати, уздаси. И направи се бука сузбијајући тишину. Тишину у мени. Када се све смири и разиђе, близу девет сати настаје идила. На слици леже  распрскане и размазане нијансе љубичасте, жуте и сиве настале у пар наврата инспирације уметника.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tijana Nenadović: REWRITING NA „SVAKODNEVNICA“, JELENA VESIĆ

U biblioteci sam treći dan. Glasovi neprestano odzvanjaju u meni. Nikada ranije nisam videla tu fleku od krvi. U biblioteci sam treći dan i tražim knjigu Tumačenje snova, Frojd. Otvaram je, opet isto mesto na kom je neko otcepio list. Zatvaram knjigu i vraćam je na policu. Kada sam izlazila iz biblioteke udarila sam u nekog visokog dečka. Samo sam produžila pravo. Kada sam stigla kući bilo je tiho.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тијана Ненадовић: КАДА МАГИЈА ПРЕСТАНЕ (Пепељуга)

Када се венчање завршило и када је свако отишао својим кућама, Краљеић и Пепељуга беше најсрећнији у том тренутку.  Од своје среће нису могли престати да плешу као први пут. Једног дана им синула идеја да организују прославу надајући се да ће њене сестре пронаћи своју срећу и да су се након казне опаметиле. Пепељуга је водила рачуна о декорацији, храни, цвећу, броју гостију, о намештају… Када је све средила, села је да предахне право гледајући у велики сат на зиду схвативши да је заборавила на себе.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tijana Nenadović: INTUICIJA (Škorpija)

„Ljubomorna si, Alison. Umišljaš. Koliko puta sam ti rekao da sa njom nemam ništa?! Išli smo kolegijalno na jedan skup. Nisam te prevario, nisam ni pomišljao. Želim tebe otatak svog života i zar stvarno misliš da bih takvu priliku prokockao sa ženom koja ti nije ni do kolena?! Urazumi se više! Nisam raspoložen za svađe, idem da spavam. Čujemo se sutra.”

Pustila sam hladan tuš da me ohladi, ali taj osećaj nisam mogla da sperem sa sebe.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тијана Ненадовић: 313

„Нешто јако чудно сам синоћ видела“, кренула је да прича собарица и улетела брзо у собу остављајући да врата залупе за њом.

„Шта се десило, Марлин“?! – забринуто упита Натали, њена пријатељица која ради у хотелу преко пута.

„Пођи са мном, морам нешто да ти покажем.“ Рече собарица и ухвати Натали за руку.

„Где идемо“?! „Где ме водиш“?!

„До своје собе.“

Када су стигле испред собе, Марлин погледа лево, а затим десно, откључа врата и гурну Натали унутра.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тијана Ненадовић: РАЗГОВОР СА ТЕРАПЕУТОМ

– „Kако се осећаш са њим“? – упита терапеут.

–„Већину времена својом.“ – одговорила сам.

–„А остатак“?  

–„Као да ова ја упознаје другу ја са собом“

Терапеут ме забринуто погледа.

– „Можеш ли ми објаснити то“?

–„Све изгледа сасвим нормално до оног тренутка када схватим да не познајем себе. Он чини да истражујем нетакнуте делове и да будем права, најбоља верзија себе.“

–„Мхм. Шта то буди у теби“, наставила је. „Које емоције најчешће осећаш“?[ЧИТАЈ ДАЉЕ]