Zapisničar Osećanja: PRESUDA (Car, Pravda, Šestica mačeva)

  
ON: (Ležeći na odru, sklopljenih očiju) Sve bitke su osvojene. Niko nikada pre mene nije uspeo da zauzme teritorije koje ja sada držim. Od malene provincije stvorio sam imperiju kojoj niko ne može da parira. Svi oni pre mene sada spokojno gledaju odgore i ponose se. Svi oni posle mene gledaće odole, ka mojim visinama. Zaziraće. Ostaće pritisak da sve ovo održe. Ostaće nemoguća misija nadići me. Vreme je za počinak.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: Fotoalbum (Stvarnosna proza, Višeglasje, Žensko pismo)

Na prvoj strani albuma dve crno-bele fotografije. Godina 1955. U jednom hrvatskom selu na Kordunu, čije ime nije značajno, živi momčić. Ni dete ni čovek. I dečak i mladić. Nema mu ni petnaest godina. Odnedavno je postao svestan svoje muškosti i kao i mnogi tadašnji momci odlučio da se priženi. Mislio je da brak donosi samo telesnu nasladu prilikom svakodnevnih celonoćnih spajanja dva tela u jedno. Ko zna koliko bi u to verovao da mu jednog jutra u glavi nije odzvonilo TRUDNA.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: Smak jednog sveta (Stvarnosna proza + Pesma u prozi)

 
Za D.
 
Sa trećeg sprata dečije bolnice skočilo je dete sa tek tri puta toliko godina.
Kod kuće majka vrišti, sestre strica zovu tata, a njegov tata pod zemljom truli.
Krov treba da se menja, kiša kaplje pokraj kreveta, vetar duva kroz razbijen prozor.
Na stolu hleb od juče i litar mleka za šest gladnih usta. Pregaženo detinjstvo.
 
Dostojevski bruji u ritmu sekundare:
„Svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta“.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: Trojka / Sanjala sam opet, moja Slavice

TROJKA
(Kratka kratka priča, istorijska proza, sport)

Ovoga puta moram zakucati trojku. Zašto ne prave te koševe malo niže?! Opet nisam ni dobacio… Da probam opet. O ne, ponovo dolaze. Sve bi bilo lakše da… Vrati mi loptu! Vrati je! Ne tako visoko, ne mogu da dohvatim… Namerno to rade, prokleti džinovi! Kako su samo izrasli toliko?! Šta se dešava?! Prestani! Ta noga će me zgaziti! Upomoć!!!
– Probudi se, Napoleone.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: PISMO ANDRIĆU ILI NAJNEGATIVNIJA KRITIKA (Fan-fikcija + Umetnička priča + Žensko pismo)

Dragi Ivo, naš jedini Nobelovče, 
Počeo si da pišeš u svojoj mladosti koja nije bila baš zavidna, ako pogledamo da si sa dvadeset i jednu godinu bio utamničen, da ne kažem, u prdekani. Ali takav život pogodno je tlo za razvoj umetnika. Tamo si napisao jedno od mojih omiljenih dela, „Ex Ponto“. Ali na stranu to što saosećam sa tvojim tadašnjim stanjem, patnjom, bolom, strahom, samoćom i melanholijom. Na stranu i to što sam se tom delu vraćala više puta.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: VEZE (Programer) (Stvarnosna proza + Dijalog + Žensko pismo + Autofikcija/tok svesti + Zodijak + FFUNS)

(Telefonski razgovor dvoje mladih koji su u vezi. Svako u svojoj sobi. Mladić pored laptopa, vidno iscrpljen. Devojka pred ogledalom, namešta frizuru)

MOMAK: Alo? 

DEVOJKA: (Umiljavajući se, gotovo dečijim glasom, mazno): Pa ćaaao ljubavi bubavi, pa gde je moja ljubavica ceo dan?

MOMAK: Eo…

DEVOJKA: Pa šta radiš medo moj pufnasti, nema mi te, a znaš da mi fajiš kad se ne čujemo tako dugo?

MOMAK: Ma radim ceo dan, neki rokovi me sustigli, haos, da ti ne pričam.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: KENOOVE VEŽBE (Eksperimentalna proza + Omnibus + Višeglasje + Pastiš + Verbovokovizuel)

Beleška

Sinoć se vraćala kasno kući. Žurila je. Kad je ušla u kuću, čula se galama. Dugo nije mogla da zaspi. Mislila je na njega.
 

Pod utiskom

Kako može da bude takav! Ne mogu da verujem da je dopustio da se vraćam sama kući u tri sata noću! Kako je samo neodgovoran! Kao da mu uopšte nije stalo do mene! A stalo mu je, znam! Nekad ume da bude tako divan!
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar osećanja: Snevač (Stvarnosna proza + Pesma u prozi)

O čemu ja sve nisam snevao… O njenom osmehu. Njenim plavim uvojcima. Plavim očima koje menjaju boje zavisno od raspoloženja. O njenim nežnim prstima prepletenim sa mojim. O mladežu iznad usne. O usnama boje zrele trešnje. O brazdama na čelu kad se kao dete mršti. O rupicama na obrazu. O njoj. U svakom izadanju. Kad se jutrom probudi snena i čupava, još krmeljiva, a opet najlepša. Kad se dotera za izlazak tako da zaseni sve ostale u klubu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

ZapisničarOsećanja: ISKRA

Zima. Prokleta hladnoća i nedeljno popodne. Na železničkoj stanici u Novom Sadu gotovo pusto. Po ovakvom vremenu izlazi napolje samo onaj ko mora. Inje se nahvatalo po drveću i ljudskim srcima.

Šetam ulicama u potrazi za lepotom. U potrazi za ljubavlju. U potrazi za sobom. Ne našavši ništa od pomenutog, stajem da sačekam autobus kog, kao po običaju, nema vekovima. Naočare mi se magle, uši i nos crvene, a kroz nos izdišem topao oblak.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]