Krezubi trozubac: Triptih za neiživljene I (Stvarnosna proza + Tok svesti)

Sve počinje sahranom. Rekvijem me je trgao iz sna, a bljesak ekrana odmah uposlio oči. Kovčeg je spušten u raku oprezno, kao da onaj što leži u njemu može biti povređen. Hteo sam da opsujem, ali sam onda shvatio da ne znam ko je umro i da ovo što gledam i nije neki spojler. Da je kojim slučajem bila u pitanju sprska serija, verovatno bih već znao ime upokojenog zbog natpisa na krstu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Suncokret: `Cigara (Hendikep: sve u jednoj rečenici + Kratka kratka priča)

Napokon sam izašao iz ove rupe, napokon su me pustili ovi mentoli, mogu li sada stvarno da opet letim preko svog terena dok ostali I dalje trunu, da palim cigaru I da sjedim I razmišljam šta ću sledeće da pokradem, čije ću bogatstvo da smanjim, a čime ću svoju slobodu da zakinem, dok vlasti neprestano jure ovakve kao što sam ja, propalitete bez kuće il’ skrovišta, sa hrabrošću koja ništa ne vrijedi jer šta sam ja iza rešetaka, ulje koje podmazuje mašinu koja I dalje okreće I jurca ka novčanim nagradama I platama kojekakvih bitnih imena, koje su uprljane više glavom nego rukama, I kažu da idem sad na slobodu, da sam napokon oslobođen, ne znam čega oslobođen kad sam teret samo odležao ali ne ga se I riješio, da li stvarno možeš da imaš budućnost dok je tvoja prošlost u sadašnjosti, gasim cigaru…[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: Психо-модо-шок (Стварносна проза + Вишегласје + Аутофикција)

Досадно ми је.

Укључила сам насумичну епизоду „Ургентног центра“ и позвала свог послодавца.

Мане? Ђина је… Знам да имаш број, али мислила сам да нећеш препознати мој глас – трудила сам се да увређеност не прекрије немир у гласу који сам унапред увежбала. Зар ниједном разговор не може да крене током који сам већ замислила?!

Чуј, у хитној сам, нећу данас доћи на посао. Кажу да је све океј сада, али морају још да сниме и виде да ли су ребра читава.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kami: Dah (Eksperimentalna proza + Pesma u prozi)

Rekla je:
„Kad porastem, biću balerina,
kao što je bila moja mama.
Postaću dama i udaću se za svog baletana.“

„A, jel mogu ja da budem tvoj baletan?“

„A, jel umeš da se ljubiš?“

„Umem!“, rekoh i poljubih je u obraz.

„Ne tako!“

„Nego kako?!“

„Onako filmski!“

„A, to ono kao bajagi…“

„Me ne, izistinski“

„Izistinski!?“

„Da, izistinski.“

„Hajde, pokaži.“

„Važi. Zažmuri prvi
i otvori malo usta.“

„A ti?“

„I ja ću svoja,
pa kad ih prislonim na tvoja,
a ti se onda isplazi.“

„Ma, neću da se plazim!… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Kečiga: Godine (Stvarnosna proza + Kratka kratka priča)

Moj nenajavljen dolazak nije dočekao lavež, čuvar dvorišta lupanje kapije nije ni primetio. Kako više ne čuje objasniće mi ćale, možda je tako i bolje, ne drhti za novu godinu, mirno spava. Dok vrata ne otvorim niko ni neće znati da sam tu, te se osvrćem po dvorištu, kao da nešto tražim, kao da mi nešto fali. Oraha nema. Samim tim pored mog, nema ni njenog imena, a tada mislili smo da tu će biti večno.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: Освета је увек слатка (Крими прича + Зодијак + Женско писмо)

Копам гроб све дубље и дубље. Срце ми куца све брже. Надам се да ме неће открити, а опет шта ако ме открију? Сутра ће објавити на вестима да је нестала девојка из околине Новог Сада, а само ја ћу знати шта се стварно десило са њом. Окрутна јесам и хладна и безосећајна, али ја тако морам да поступам са својом конкуренцијом. А Тамара је ипак била моја супарница. Бацам тело у јаму и затрпавам је земљом.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Apokalipsa danas (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Anđeli dunuše u svoje trube
Nebo se savi u svitak
Bolest nastani zemlju i ljude
Pobeda sad dojaha na belom konju
Noseći početak koji posta samo zrno kraja

A mi se kao i uvek držasmo za ruke
Nastavismo ono zbog čega volesmo život
Da mislimo da volimo
I volimo da mislimo

Život nam izmače
Kao pesak iz otvorenih šaka
Zaćuta u tišini ničega
Da sačeka sve ono što dolazi posle njega[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: Zagrljaj više od reči (Stvarnosna proza + Scenario + Verbovokovizuel)

(Prag, godina nepoznata, ispred astronomskog sata)

Besplatni zagrljaji, besplatni zagrljaji! Ako vam je potreban zagrljaj, dođite!“

Ma ko je ovaj hipik što viče? Šta se dere?“

Šta, čovek samo hoće zagrljaj. Idem da ga zagrlim.“

Ma jesi ti luda?! Možda je neki perverznjak, ili lopov. Šta ako ti ukrade mobilni ili novčanik?“

Ma neće. Što toliko malo veruješ ljudima? Stalno gledaš negativno na sve.“

To nije istina.“

Juče ti je dečko poslao poruku, jer te se uželeo, ti si rekla kako samo želi da te kontroliše.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: Деца Аресова (Кратка крактка прича + Песма у прози + Постмодерна + Фантастика)

И док уморни ветар пада преко поља,

по окрвављеном блату окамењене наде и снови поражено леже.

У једној кући од магле и успомена, паук у ћошку своју мрежу суморно плете.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zvončica: Oluja (Istorijska proza + Kratka kratka priča)

Tog avgusta 1995. godine, ostali smo bez ognjišta, bez svega što smo gradili i stvarali za svoje potomke. Razjareni zločinci svoj bes iskalili su na našim kućama uništivši ih do temelja, prethodno su pokrali sve što im se učinilo kao njima potrebno. Draga moja kćeri, nemoj nikada zaboraviti odakle si potekla, vraćaj se svome selu i ne daj im da nam ga otmu, bar iz zaborava nikada ne mogu.

Dara Grbić.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]