Krezubi trozubac: Triptih za neiživljene I (Stvarnosna proza + Tok svesti)

Sve počinje sahranom. Rekvijem me je trgao iz sna, a bljesak ekrana odmah uposlio oči. Kovčeg je spušten u raku oprezno, kao da onaj što leži u njemu može biti povređen. Hteo sam da opsujem, ali sam onda shvatio da ne znam ko je umro i da ovo što gledam i nije neki spojler. Da je kojim slučajem bila u pitanju sprska serija, verovatno bih već znao ime upokojenog zbog natpisa na krstu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Аурора Ризнић: Психо-модо-шок (Стварносна проза + Вишегласје + Аутофикција)

Досадно ми је.

Укључила сам насумичну епизоду „Ургентног центра“ и позвала свог послодавца.

Мане? Ђина је… Знам да имаш број, али мислила сам да нећеш препознати мој глас – трудила сам се да увређеност не прекрије немир у гласу који сам унапред увежбала. Зар ниједном разговор не може да крене током који сам већ замислила?!

Чуј, у хитној сам, нећу данас доћи на посао. Кажу да је све океј сада, али морају још да сниме и виде да ли су ребра читава.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: Пуцањ (Историјска проза + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Мрак који је дуго настањен у мојој глави, удара у слепоочнице. Боји ми видокруг. Предуго се крећем у тој помрчини. Јутро је.

На вратима стана, стоји Марија. Одлажући празан цегер, нервозно рече:“У оном кафићу на углу, била je пуцњава. Замисли, уз јутарњу кафу извадили оружје. Блокирали цео крај. Поштен свет не може да прође. Нисам могла да кружим, само из улице Гаврила Принципа може на пијацу. Хајде да попијемо кафу.“

И Принцип је пуцао!“-рекох Марији, знајући да ће је то вратити у студентске дане.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pokahontas: Fetus (Stvarnosna proza + Autofikcija + Pesma u prozi)

Bio je dan, noć nije mogla pasti
Prethodne večeri ukrao sam zvezde
Mesec je odmah nestao sa neba
Drsko tužan što izneveriću sebe.
Šta ima ljubav osim obećanja?
Strpljivo je čekala da ostvarim svoje.
Ni slutila nije da ja stvarno smeram
Dohvatiti zvezde, nešto druge boje…
Do kraja života njen osmeh sam otplatio
Zvezde sam skinuo, ali dan mi se nije vratio.
Vratio se samo položaj moga tela –
Skupio u fetus, al’ u ćeliji zatvorskog reda.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Неми сусрет (Стварносна проза + Аутофикција + Песма у прози)

Моје мисли спремне су да изрекну

Радост

Бол

Тугу

Бес

Очајање…

Али, оне ипак ћуте. Схватају да је ово што имамо само неми сусрет. Сета гута речи над вечном тишином мојих најдражих.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Dipsie: Magija pozorišta (Stvarnosna proza + Umetničke priče + Autofikcija + Žensko pismo)

Šta bi bilo kad bi bilo? Rečenica koja pokreće razmišljanje, analiziranje, uzburkanost svesti, pomešane emocije… rečenica koja nam, makar, ostavlja prostora za maštu. Kada je pročitamo ili izgovorimo, svakome od nas u glavi se pojavi ta jedna propuštena šansa, neostvarena želja, nedosanjan san. U mojoj glavi, takav tok svesti vodi pravo u umetnost, pravo u ono što me očarava još od detinjstva – u glumu.

Za početak, sasvim je jasno da su ukusi vrlo, vrlo različiti.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Распарчавање (Фантастика + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Време је, схватио сам, да се одрекнем себе, и полако повучем своје пипке из сваког ћошка и запећка постојања. Скучено је у мом телу, а опојни ветрови пиште и шибају између његових слојева, налик на ткиво лука. Да, моје је тело као лук; безброј слојева који се лако расцепљују, а заједничко им је једино то што ниједан од њих не припада мени.

Окрунио сам све орнаменте, истргао месо са костију постојања, и све стварне ствари растворио у чисту и једноличну материју која се претапа из једног облика у други.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zvončica: Gvozdena pomoć (Naučna fantastika + Drugi glasovi + Tok svesti)

Potekao sam iz jedne fabrike u Kini, mene su izumeli ljudi koji nisu ni nalik meni. Moje čitavo telo je od teške gvožđurije, užasno je naporno  kretati se kada u sebi imaš više tona gvoždja koja će verovatno nakon nekog vremena da zarđa. Jedina sličnost koju imam sa onima koji su me izumeli je mogućnost komunikacije, pamćenja i pokreta. Znam da nemam nikoga ko je meni blizak,  kao neko od koga sam potekao, jednostavno to nije predodređeno za ovakve poput mene, mi nemamo porodicu.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Suncokret: Balerina (Umjetnička priča + Autofikcija + Stvarnosna proza)

Putujući svojom knjigom života, koja je napunila 23 godine, često pod rukom osjetim te presavijene strane koje sam tako ostavila da bi se nekad vratila na njih. Kada se vratim, onda vidim da nisam presavila stranu zbog teksta u knjizi, već zbog bilježaka koje sam ostavljala za sobom na samim marginama.
  Riječ je o mojim željama. One žive na marginama, prose i mole, za mojom pažnjom. Žele da im se posvetim, a ne da jurim za krajem knjige.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]