Tamtesa: Zagrljaj više od reči (Stvarnosna proza + Scenario + Verbovokovizuel)

(Prag, godina nepoznata, ispred astronomskog sata)

Besplatni zagrljaji, besplatni zagrljaji! Ako vam je potreban zagrljaj, dođite!“

Ma ko je ovaj hipik što viče? Šta se dere?“

Šta, čovek samo hoće zagrljaj. Idem da ga zagrlim.“

Ma jesi ti luda?! Možda je neki perverznjak, ili lopov. Šta ako ti ukrade mobilni ili novčanik?“

Ma neće. Što toliko malo veruješ ljudima? Stalno gledaš negativno na sve.“

To nije istina.“

Juče ti je dečko poslao poruku, jer te se uželeo, ti si rekla kako samo želi da te kontroliše.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: VEZE (Programer) (Stvarnosna proza + Dijalog + Žensko pismo + Autofikcija/tok svesti + Zodijak + FFUNS)

(Telefonski razgovor dvoje mladih koji su u vezi. Svako u svojoj sobi. Mladić pored laptopa, vidno iscrpljen. Devojka pred ogledalom, namešta frizuru)

MOMAK: Alo? 

DEVOJKA: (Umiljavajući se, gotovo dečijim glasom, mazno): Pa ćaaao ljubavi bubavi, pa gde je moja ljubavica ceo dan?

MOMAK: Eo…

DEVOJKA: Pa šta radiš medo moj pufnasti, nema mi te, a znaš da mi fajiš kad se ne čujemo tako dugo?

MOMAK: Ma radim ceo dan, neki rokovi me sustigli, haos, da ti ne pričam.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: Недеља (Стварносна проза + Сценарио)

(Стан Вукашина Васића, Грбавица, 20. септембар)

„Е, брате.“

„Е, кажи.“

„Је л’ си видео ти онај хаос синоћ…Од свих варијанти журки на којима смо могли да завршимо, ова је била прилично занимљива за посматрати. Додуше, видно поље ми је било заклоњено кад је она плавуша са канџама наслонила свој Ајфон на мене, како би направили гомилу фотографија. Мислио сам да ће то моје слепило трајати много краће, али очигледно да се плавуши није допадало како је испала на првих 10 фотографија, па је форсирала.“

„Ма, не говори ми ништа, ја сам већ дошао начет у рукама оног несрећног Гојка који је коначно положио писмени из Анатомије, и одлучио да то прослави на никад пре практикован начин.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]