Dipsie: NN lice (Stvarnosna proza + Krimi priča + FFUNS)

Povratak na fakultet. Iako znam šta sledi posle studijske nedelje (ispitni rokovi), prija mi ta nedelja bez predavanja, i ono glavno – bez ranog ustajanja. Da svemu lepom dođe kraj podseća me alarm koji zvoni u 5:30. Čeka me predavanje iz engleskog jezika na fakultetu u 7:30. Krevet je dodatno teže napustiti kad je u kontrastu sa temperaturom vazduha – krevet topao, napolju minus. „Zbog ovoga ću zamrzeti engleski!“, govorim sebi bunovna i mrzovoljna, ali ipak teram sebe da ustanem i odem po svoje bodove za prisustvo na predavanjima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Кишни човек: Великани књижевности (Стварносна проза + Аутофикција/ток свести + ФФУНС)

„На данашњи дан, 28. јуна пре шездесет и осам година, умро сам.“

      Једном сам отишао на књижевно вече које се одржавало на Филозофском факултету у Новом Саду, да читам поезију. Био сам страшно узбуђен и, морам признати, помало уплашен. Имао сам 18 година, па самим тим сам се налазио на великој прекретници у животу- требало је одлучити који факултет желим да упишем што је водило до оног фамозног питања које сам веома често постављао себи „Чиме желим да се бавим у животу?“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: ŠTA SE TO SNEVA? (Fantastika + Postmoderna + FFUNS + Žensko pismo)

Nalazim se u hodniku praznog fakulteta. Izgleda tako napušteno, mračno i hladno. Nema one buke ispred amfiteatra na koju sam navikla. Čak je i „Filozof“ potpuno prazan. Sada se krećem od amfiteatra ka čitaonici. Nigde žive duše. Vraćam se ka amfiteatru u nadi da ću videti nekog od kolega kako ulazi na faks. Odjednom mi nešto odvlači pažnju. Skrećem pogled kroz stakleni zid „Filozofa“ i vidim svoju poprilično providnu priliku kako sedi za jednim stolom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: БОЛОЊА ИЛИ? / ЦРКВА У СЕНЦИ (Две приче)

Болоња или?
 (ФФУНС + Стварносна проза + Научна фантастика + вишегласје + Сатира + Омнибус)

Пролог

Зграда Филозофског факултета у Новом Саду, има баш занимљиву причу свога настајања. Наиме то је на први поглед обична зграда од црвене цигле, али ако се уђе унутра и примети сама унутрашња конструкција, схвати се и замисао каква је желела да се постигне. Наиме постоји прича према којој је некадашњи декан и оснивач факултета Милорад Павић изабрао баш овакву конструкцију за факултет.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: POSLEPODNEVNO FAUSTOVANJE (Programer) (Eksperimentalna proza + Postmoderna + FFUNS)

Ime – Antonije Petrović, rođen u Sremskim Karlovcima u subotu, 11. decembra 1989. godine. Doktorirao biologiju na Prirodno matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Pre toga dva semestra studirao medicinu, zatim po semestar i po istoriju i srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno stanje – nezaposlen i suicidan, sklon blagim izlivima razvrata, neuredan, zapušten i očajan. Teološki stav – ateista i zakleti darvinista. 1Izvor iz gradskog arhiva grada Novog Sada, novinski članak „GENIJE NAŠEG KRAJA“  2027, Demokratski list „POBEDA“.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: VEZE (Programer) (Stvarnosna proza + Dijalog + Žensko pismo + Autofikcija/tok svesti + Zodijak + FFUNS)

(Telefonski razgovor dvoje mladih koji su u vezi. Svako u svojoj sobi. Mladić pored laptopa, vidno iscrpljen. Devojka pred ogledalom, namešta frizuru)

MOMAK: Alo? 

DEVOJKA: (Umiljavajući se, gotovo dečijim glasom, mazno): Pa ćaaao ljubavi bubavi, pa gde je moja ljubavica ceo dan?

MOMAK: Eo…

DEVOJKA: Pa šta radiš medo moj pufnasti, nema mi te, a znaš da mi fajiš kad se ne čujemo tako dugo?

MOMAK: Ma radim ceo dan, neki rokovi me sustigli, haos, da ti ne pričam.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Lilian Riddle: KNJIGE VIŠE NISU POTREBNE? (Naučna fantastika + FFUNS)

Posao od kuće je tako dosadan, da ne kažem – treš. To je izraz koji sam pokupio iz poslednje serije koju sam gledao na Netfliks-u. Sa stola me je mrsko gledala gomila dosadnih radova zbog koje sam bio užasno mrzovoljan, sprečen da čitam ili gledam nešto shodnije mojim interesovanjima. Zamišljen, koračao sam novom kancelarijom – prostorijom koju sam ranije koristio kao „zen“ prostor. Zbog novonastale situacije, moj posao se premestio upravo ovde, pa sam morao čitavu da je preuredim.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: УТОПЉЕНИК (Стварносна проза + ФФУНС)

“Моје ноге носе мртвог човека“- oдзвањало ми је у глави. Oбећао сам себи да ћу наставити тамо где сам давно стао. И опет ништа. Одлучио сам да одем на консултације.

Увече тражим паре од оца, за превоз. Уз хиљадарку иде и објашњење:“ Шта, бре има да се консултујеш? Седи и учи. Много сте ви данас размажени. Не може човек да положи једносеметрални испит. Боже, Боже! Ова Болоња је уништила наше образовање.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Робот: Шесто чуло (Хорор + ФФУНС)

Спремне смо за прво предавање, одлазимо на факултет. Узимамо кафу са апарата и почиње предавање. Професор Милош Јоцић нам прича о филму “Шесто чуло”. Ја, као неко ко се плаши и зелене бубе, замишљам и причам са колегиницом како би то стварно изгледало. Док он прича, дешавају се чудне временске неприлике, почиње да дува јак ветар, киша, лупање прозоре. Колеге су смирене, а у мени  се развија хорор прича.

Гране са дрвета почињу да ударају у прозор, један прозор се поломио, професор нам говори да се смиримо да ће све бити у реду.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]