Isak Dejanović: Čulo besmisla (Fantastika + Mit remix + Umetnička priča)

Utmula i prazna tišina bezimenih urbanih pejzaža noćnih stanica, apoteka, mračnih liftova i crnih haustora. Neboderi su se kao crni vrhovi mračnih planinskih venaca nizali jednan za drugim u mračnoj noći neograničenih prostora, vrhom svojih prstiju osećao je setu, njuhom naslućivao neku bogoliku prirodu koja čeka izvan tih praznina mravinjaka. Korača ulicama videvši se iz perspektive rode, koja ga ganja kao žabu koja nije svesna da će biti pojedena. Na mahove sreće u letu, neka poznata lica ljudi koji odavno više ne postoje, od njih ostali su doživljaji, neke neprospavane noći u dimnim tavernama.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tamtesa: Istorija iz drugog ugla (Istorijska proza + Mitovi remix: Kiklop, Meduza)

„Kako prelepo zdanje, koliko znanja na jednom mestu, mora da sam umro i otišao u raj.“ – pomisli Aleksandros kad je ugledao biblioteku koju je već neko vreme maštao da poseti.

Sada, kada je napokon bio tu, nije mogao da veruje da se to zaista dešava. Nakon što je prestao da se divi spoljašnjem izgledu biblioteke, požurio je da istraži njenu unutrašnjost. Ušavši u prostorijuju punu svitaka i papirusa, imao je još jedan momenat divljenja, kao i pred zgradom.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: РОЂЕНДАН БИГ РИСТОВСКОГ (Експериментална проза + Митови ремикс + Вишегласје)

Одраз му се представи. Ја сам Ђаша Антиристић, сервус. А Ви сте оно што ја нисам, што можда меџнуном зову – и извуче му једну ружу, росом окићену, иза уха. Волите севдалинке, срцоломије и, кад сте расположени, меланж. Живите у Козмопољу, тамо где све ниче; моја маленкост чамује у Злодолу, где успевају само наранџе и атентатори, у чекању на проклетог Попа да раскрсти Попово раскршће. Тада више нећете морати да се враћате![ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Мали Јаша: МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ (Експериментална проза + Песма у прози + Аутофикција + Постмодерна + Митови ремикс)

Језик ми је крвнички истрган.

Беше тако сочан.

Вране, месождерке однеле су га на гроб Николе Балте.

У свежу раку!

Са њим мој језик труне  и глупо прича упамћене речи.

Увек сам глупо причала.

Ја се и данас пењем на брдо погрбљене кичме.

На кланцу сам.

Стопала су ми се излистала на десетине језика.

Награда је дошла у лошим ципелама.

Прлоклињем пркосно вране, имам деведест девет језика сада.

За свако Алахово име.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]