Борка Даевска: ДОСЛОВНО ПРЕПРИЧАН САН ИЛИ ИМПРОВИЗОВАНА ГАТКА О СУБОТЊИМ КЛОПКАМА СЛУЧАЈНИХ АВЕТИ (НЕЖАНРОВСКА ФАНТАСТИКА + ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПРОЗА + НЕПОУЗДАНИ ПРИПОВЕДАЧ)

У подножју Чојлука улице су сене; тихују, изморене од подневних мора мртвачког дана – суботе. Наше просте зубе меркају утваре и пусти пути, кисели од сунца, као што оловни људи ашикују постранце, топећи на глави кациге које лију и капљу и постају грбава муљ. Кријем се од свега јер познајем мехур у ком стојим. Око њега је јава, или је око свега опна сна, не умем да кажем ништа о томе, сећање је јалово као смежурани трн, па зато ћутим – капци ме сврбе и небом пристиже крупна птичурина, соколица.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Капица: Седам минута до пакла (Експериментална проза + Непоуздани приповедач)

По глазираном црепу ударале су капи кише, у ваздуху остављајући мирис траве и цветања липе. Ана је волела звук кише као и мирис липе, те је радо остављала прозор отворен, а уједно и како би дозволила свежем ваздуху да се увуче у загушљиве и мемљиве просторије дворца. Жалузине никада није затварала, јер се, како је често говорила Анки, осећала заробљено и лишено додира са спољашношћу. Кишно јутро није дозволило коњушарима да изведу коње на пашњак, али јунска киша прија не прија само Аниним чулима, већ и коњима, јер је то значило да ће бити омамљени мирисом траве, а затим и њеним сочнијим укусом.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: Пуцањ (Историјска проза + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Мрак који је дуго настањен у мојој глави, удара у слепоочнице. Боји ми видокруг. Предуго се крећем у тој помрчини. Јутро је.

На вратима стана, стоји Марија. Одлажући празан цегер, нервозно рече:“У оном кафићу на углу, била je пуцњава. Замисли, уз јутарњу кафу извадили оружје. Блокирали цео крај. Поштен свет не може да прође. Нисам могла да кружим, само из улице Гаврила Принципа може на пијацу. Хајде да попијемо кафу.“

И Принцип је пуцао!“-рекох Марији, знајући да ће је то вратити у студентске дане.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Исак Таријелов: Распарчавање (Фантастика + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Време је, схватио сам, да се одрекнем себе, и полако повучем своје пипке из сваког ћошка и запећка постојања. Скучено је у мом телу, а опојни ветрови пиште и шибају између његових слојева, налик на ткиво лука. Да, моје је тело као лук; безброј слојева који се лако расцепљују, а заједничко им је једино то што ниједан од њих не припада мени.

Окрунио сам све орнаменте, истргао месо са костију постојања, и све стварне ствари растворио у чисту и једноличну материју која се претапа из једног облика у други.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Борка Даевска: (Пре)пуцавање колајне живота (Festivo!) / Ко је укебао послератну кокош? (Експериментална проза + Други гласови + Аутофикција + Постмодерна + Непоуздани приповедач + Вишегласје)

(ПРЕ)ПУЦАВАЊЕ КОЛАЈНЕ ЖИВОТА
(Festivo!)

,,У стихованим сновима не треба тражити истините историје“,
с љубављу, Кук Вараџић, противно Хандрији Мачићу-Кицошићу, предговор четвртој бризи, 1833.

Мирног починка, по свему судећи, недостојна, приповедам своје недавно сненије окупљенима: овај сан објаснила бих, за сада, непостојећим термином – наметнута POSTempathy: он настаје услед посматрања in memoriam програма послуженог на телèвизији војвођанској #1, фебруара двадесет перваго, године текуће. Утиску, ваља истаћи, доприноси  друштво:

  1. мудрога Ћирила, осведоченог и посвећеног члана фамилије Potter, који је, са све својим анђеоским, богоумилним ореолом, седео крај мене без четири брка на левом образу и лудео за поповским кћерима, или бар тумачима њихових ликова – у тишини, зато што му је прекодворишна мачка (надводна вештица), поред бркова, појела и језик и
  2. онлајн-Вукице, пријатељице моје мајке.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Лу Барили: МАЛО КУКУРУЗНО СУНЦЕ (Фантастика + Непоуздани приповедач)

На ободу индустријске, рударске, вароши налази се заједничка башта коју обрађују њени житељи, најчешће жене и старци. Баште нису одељене никаквим оградама и жицама, а опет свако зна где почиње и где се завршава његова башта. Орјентир и границе су једноставна клупа за одмор од необрађених даски, сунцокрет или посебно разврстан редослед садница. Лажем.

Путокази и мапа нису потребни баштованима, они су покушај проналажења смисла и логике у овој великој шуми једној девојчици чија висина износи тачно једну трећину просечне стабљике кукуруза кроз чије листове до ње допире само чиста светлост ослобођена жара сунчевих зрака.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Tena Vojvoda: ČAŠA (Stvarnosna proza + Fantastika + Satira + Postmoderna + Nepouzdani pripovedač)

Satan sum et nihil humanum (…)

Profesor O. nije pio vodu. Zato bi, u kafani, uglavnom zahtevao votku. Nije voleo ni votku, ali je ona činila dobro njegovom osetljivom stomaku. M.V. Poslednji Barmen, dimljivog, ali ugodnog mesta З|, upravo nije mogao smisliti tog dežmekastog umišljenka, a ovaj jе svakako sve barmene držao za budale.

Profesor O. je svakodnevno pisao visokostručne naučne radove, u načelu, posve nerazumljive, a sve je počelo nakon diplomiranja na jednom čuvenom fakultetu Univerziteta M.njske pokrajine.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Кишни човек: ПЕПЕО (Експериментална проза + Непоуздани приповедач + Аутофикција)

Седим у малој соби пуној дима. Тупо зурим у сат прекривен крвљу, на мојој левој руци, једва приметно се види на казаљкама да је поноћ. Тика-така, време брзо пролази, али ништа не предузимам у вези тога. Настављам да палим ко зна коју по реду цигару и да испијам пету чашу вискија, бројао сам сваку, надајући се да ће ме свака наредна срушити, како се не бих сећао шта сам учинио. Узимам поново флашу вискија у руци и сипам, шеста чаша се напунила, испијам до дна и осећам како ми топлота пролази кроз тело.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pokahontas: MASKENBAL (Krimi priča + Nepouzdani pripovedač + Žensko pismo + Autofikcija/tok svesti)

Budim se sa mučninom u 6 popodne. Jesam li to još uvek mamurna? Jasno je, davno sam zaboravila ko sam. Poslednju ledenicu časti u meni otopio je prvi zrak Sunca u danu koji je najavljivao moj nepovrat. Šta traži ta torba u mom stanu? Ponovo se nadam da će mi jutro doneti i novu prošlost, ali ne biva. Znam da mogu da vladam sobom, ali ja to jednostavno ne želim. Zato, skačem iz kreveta i hitro prilazim lavabou, kad ono – lažna uzbuna, nije meni muka od povraćanja.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Тамтеса: #writerslife

Живот писаца (Стварносна проза; Кратка кратка прича)

Једва стигох, написах, послах.

Тајни живот писаца (Синопсис романа; Непоуздани приповедач, Кратка кратка прича)

Сигурно сте се питали какав је живот вашег омиљеног писца. Е, па у овој невероватној причи ћете сазнати управо то. Сазнаћете како изгледа живот оних који стварају генијална дела. Сазнаћете какве се све тајне крију иза кулиса. Можда ћете се изненадити шта све доводи до стварања неког дела које сада држите у рукама или посматрате на полици.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]