Kami: Dah (Eksperimentalna proza + Pesma u prozi)

Rekla je:
„Kad porastem, biću balerina,
kao što je bila moja mama.
Postaću dama i udaću se za svog baletana.“

„A, jel mogu ja da budem tvoj baletan?“

„A, jel umeš da se ljubiš?“

„Umem!“, rekoh i poljubih je u obraz.

„Ne tako!“

„Nego kako?!“

„Onako filmski!“

„A, to ono kao bajagi…“

„Me ne, izistinski“

„Izistinski!?“

„Da, izistinski.“

„Hajde, pokaži.“

„Važi. Zažmuri prvi
i otvori malo usta.“

„A ti?“

„I ja ću svoja,
pa kad ih prislonim na tvoja,
a ti se onda isplazi.“

„Ma, neću da se plazim!… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Isak Dejanović: Apokalipsa danas (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Anđeli dunuše u svoje trube
Nebo se savi u svitak
Bolest nastani zemlju i ljude
Pobeda sad dojaha na belom konju
Noseći početak koji posta samo zrno kraja

A mi se kao i uvek držasmo za ruke
Nastavismo ono zbog čega volesmo život
Da mislimo da volimo
I volimo da mislimo

Život nam izmače
Kao pesak iz otvorenih šaka
Zaćuta u tišini ničega
Da sačeka sve ono što dolazi posle njega[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Огњен Филиповић: Деца Аресова (Кратка крактка прича + Песма у прози + Постмодерна + Фантастика)

И док уморни ветар пада преко поља,

по окрвављеном блату окамењене наде и снови поражено леже.

У једној кући од магле и успомена, паук у ћошку своју мрежу суморно плете.… [ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Pokahontas: Fetus (Stvarnosna proza + Autofikcija + Pesma u prozi)

Bio je dan, noć nije mogla pasti
Prethodne večeri ukrao sam zvezde
Mesec je odmah nestao sa neba
Drsko tužan što izneveriću sebe.
Šta ima ljubav osim obećanja?
Strpljivo je čekala da ostvarim svoje.
Ni slutila nije da ja stvarno smeram
Dohvatiti zvezde, nešto druge boje…
Do kraja života njen osmeh sam otplatio
Zvezde sam skinuo, ali dan mi se nije vratio.
Vratio se samo položaj moga tela –
Skupio u fetus, al’ u ćeliji zatvorskog reda.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Клио: Неми сусрет (Стварносна проза + Аутофикција + Песма у прози)

Моје мисли спремне су да изрекну

Радост

Бол

Тугу

Бес

Очајање…

Али, оне ипак ћуте. Схватају да је ово што имамо само неми сусрет. Сета гута речи над вечном тишином мојих најдражих.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zapisničar Osećanja: Smak jednog sveta (Stvarnosna proza + Pesma u prozi)

 
Za D.
 
Sa trećeg sprata dečije bolnice skočilo je dete sa tek tri puta toliko godina.
Kod kuće majka vrišti, sestre strica zovu tata, a njegov tata pod zemljom truli.
Krov treba da se menja, kiša kaplje pokraj kreveta, vetar duva kroz razbijen prozor.
Na stolu hleb od juče i litar mleka za šest gladnih usta. Pregaženo detinjstvo.
 
Dostojevski bruji u ritmu sekundare:
„Svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta“.
[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Palčica: OGLEDALO (Eksperimentalna proza + Postmoderna + Pesma u prozi)

Dok gledaš zamišljeno u sebe nova vrata se otvaraju

Pogledi se šire i svet postaje drugačije mesto

Vidiš jutro, kao da si prvi put progledao

Magija nastaje tu, pred tvojim očima, dok nebo tek počinje da plavi

A ti bi samo spustio glavu u nečije krilo, i tu tiho zaspao

Putovao negde daleko, zaljubljen u taj prizor

Fotografisao sve što tvoje oko vidi savršenim

A to si zapravo ti, i samo jedne oči to znaju

Ovekoveči momenat, kada se ponovo radjaš
Kada shvataš da ćeš sa tom slikom biti vezan čitav vek

Nikoga nisi bolje znao, a manje gledao…[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Zvončica: VREME TRAGANJA (Stvarnosna proza + Pesma u prozi)

Zaglavili smo   se negde između dva veka.

Malo smo tu, a malo tamo.

Hrlimo ka nekom idealu, zaboravljajući da nemamo gde,

već smo na putu koji vodi u ovaj svet.

Zavisni od onog papira što se novac zove,

pa mislimo da nam je život ceh.

Gubimo osećanja, vrednosti i ljude.

Pošli smo tamo negde daleko, gde mislimo da nam bolje bude.

 Tako otuđeni jedni za druge.

Kada bi se osvrnuli za koracima svojim,

prošlost bi jaukala,vukla,trgala i lomila za nama nesnađenima,materijalistima.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Анастасија: ПРАХ (Експериментална проза + Постмодерна + Песма у прози)

Сунце пржи наша препланула тела.
Мисли нам необуздано лепршају у ваздуху.
Ништа више није битно.
Све док смо заједно овде, у овом Еденском врту.
Сви греси су опроштени, а грешке заборављене.
Не постојимо више као јединке.
Сада смо спојени метафизички изван овог света, изван сваког зла.
Бежимо од звери које би нас растргале.
Јер они нас никада неће разумети.
Никада неће бити попут нас.
Чак и да је ово сан не треба никада да се пробудимо из њега.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]

Дечак из воде: ФИЛОЗОФ (Експериментална проза + Песма у прози)

Била је дрска трска која не мисли и фантазира. “ Ако умрем, говорила је, не дај да ме сахране. Од мојих удова направи голове за фудбал. Главу моју, шутирај по зеленој пољани. Од  мојих црева  направи канап за веш. Ископај ми једно око и у празну очну шупљину гурни камен да сузу никад не пустим. Жеђ угаси, гутљајима моје крви.“

Будили смо мудрост, укрштали дланове док не окрваве и певали уз John Lee Hookera.[ЧИТАЈ ДАЉЕ]